Вечна ватра отпора!
Акција у организацији овог сајта, са члановима удружења студената Правног факултета Номоканон, младим националистима и омладином СРС, је спроведена код споменика „Вечна ватра“ са циљем обележавања годишњице почетка НАТО агресије. Споменик је окречен и околина сређена. Запалили смо свеће и одржали минут ћутања у част жртвама НАТО агресије.
Девет година од почетка НАТО агресије
На данашњи дан, подсећамо се једног од најтрагичнијих датума наше новије историје. Двадесет четвртог марта 1999, НАТО је извршио нелегитимну оружану агресију на Савезну Републику Југославију, у супротности са свим обичајима међународног права и без одлуке Савета безбедости УН. Као непосредно оправдање овог злочина, искоришћен је дебакл дипломатске фарсе у Рамбујеу, као и лажни и дискредитовани извештај шефа мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији, Вилијема Вокера. Нарочито срамну улогу одиграли су најутицајнији западни медији, који су, током читаве деценије крвавих и трагичних грађанских ратова на тлу бивше Југославије (1990-1999), гебелсовски дехуманизовали српски народ, проглашавајући га глобалним монструмом и легитимном метом за одстрел. Стравична пропаганда без права на одговор, којом је и сам појам „српског“ претворен у најружнију замисливу псовку, била је, мислили смо, ствар прошлости и катаклизмичних раздобља попут нацистичког и аустроугарског похода против српског народа у два светска рата. Овога пута, међутим, исту хистеричну србофобију из хабзбуршког Беча и Хитлеровог Берлина су, уз старе противнике, користиле и владе оних западних земаља које смо вековима сматрали савезничким и пријатељским. Идеали попут демократије и слободе, за које су херојски гинули наши преци, од Карађорђеве револуције до светских ратова, показали су се као мртво слово на папиру у политичким стратегијама и потезима данашњег западног света који је, бизарном иронијом историје, на Балкану готово у потпуности остварио територијално и политичко распарчавање српског народа према окупационим мапама из времена Хитлера, Мусолинија, Павелића и Хортија.
Агресија започета 24 марта 1999, трајала је 78 дана и однела на хиљаде невиних живота. Грађани Савезне Републике Југославије проглашени су легитимним војним метама, а обданишта, болнице, мостови и школе третирани су као циљеви према којима је свако средство уништења не само дозвољено него и пожељно. Дехуманизација Срба ишла је дотле да је, на вест о дивљачком бомбардовању Радио-телевизије Србије у којем је побијено 17 њихових колега, громогласним аплаузима представника западнoг новинарског естаблишмента награђиван Ричард Холбрук, један од архитеката агресије на Србију и Црну Гору…
Примера има много, и сви их памтимо. Злочин започет 24. марта 1999 године, траје и дан-данас, након признавања терористичке парадржаве на Косову и Метохији од стране већине водећих земаља Запада. Тиме је исписана још једна у низу срамних страница силе која легализује политику фашизма, масовних убистава, зверских мучења, погрома и етничког чишћења над Србима и другим неалбанцима на територији КиМ. Али, безакоње тиме не постаје право, злочин не постаје врлина, а кривци се не претварају у хероје. Ма како се убице из Грделичке клисуре и са нишке пијаце трудиле да нас ароганцијом и осионошћу убеде у супротно. И ма колико њихова пета колона у Србији била крволочна и примитивна, попут својих квислиншких претходника и узора из Другог светског рата.
Они који су спремни да се одрекну основне слободе зарад незнатне привремене сигурности, не заслужују ни слободу ни сигурност, поука је једног од оснивача независне Америке, државника чији недостојни далеки наследници данас одузимају основне слободе нашем народу и отаџбини и награђују туђа безакоња почињена против нас, обећавајући нам варљиву „сигурност“ у оквиру војне алијансе која нас је, не толико давно, садистички уништавала радиоактивним бомбама.
Зарад истине и зарад будућности, немамо право да заборавимо тај злочин. Вечна слава жртвама НАТО-агресије.
Мартовска декларација
На отаџбинском сабору 17. марта, испред највише законодане установе, покренути родољубљем и опоменути косовском кризом, објављујемо Мартовску декларацију. Не желимо ратове, изолацију нити гушење слобода, али ни отимање Косова и Метохије, марионетску власт, колонијални статус Србије, медијско и економско ропство.
Финансирање
Захтевамо: да се обустави финансирање свих евроатлантских пројеката и програма из државног буџета Србије и да се та средства преусмере за помоћ најугроженијим српским насеобинама Косова и Метохије;
Да се онемогући финансирање и оснивање друштвено-политичких организација у Србији од стране владиних и невладиних организација пореклом из земаља које су признале независност Косова и Метохије.
Национална безбедност
Захтевамо оспособљавање Војске Србије како би могла да остварује своју уставну обавезу одбране земље и сваког држављанина Србије;
Захтевамо склапање државног споразума са Руском федерацијом у нивоу уније, као и склапање споразума о војно-одбрамбеној сарадњи са Руском федерацијом;
Захтевамо од Скупштине Србије да упути званичан позив за повратак Руске војске на Косово и Метохију у оквиру резолуције 1244 СБ УН.
Економија
Да се Србија организовано и систематски определи за долазак капитала из пријатељских земаља које нису признале независност Косова и Метохије, јер се капитал земаља НАТО пакта и трговинска размена са земљама ЕУ користе као политички аргумент за наводну нужност уласка у ЕУ и прихватања злочина;
Позивамо на бојкот роба, услуга и трговинских објеката у власништву фирми са седиштем у земљама које су признале независност Косова и Метохије, како би на тај цивилизован начин исказали свој протест и помогли домаћу привреду.
Медији
Захтевамо да се преиспита додељивање националних фреквенција и да се одузму оним медијима који се финансирају од стране владиних и невладиних организација земаља које су признале Косово и Метохију.
Вера и морал
Православно хришћанство је основ културе, цивилизације и морала Србије, стога захтевамо да се хришћанска традиција и православне вредности поставе изнад западњачких трендова,
да се икона Светог Саве врати у све учионице и икона Светог великомученика Георгија постави у сва касарне;
Државна стратегија
Захтевамо да због слања мисије Европске уније „Еулекс“, признавања независности Косова и Метохије од стране велике већине земаља ЕУ, као и бројних других непријатељских потеза у последње две деценије, Скупштина Србије прогласи крај свих евроатлантских интеграција, и почне са утврђивањем нове спољне политике кроз јавну расправу;
Захтевамо да се у јавности дефинише стратегија Србије према одбрани Косова и Метохије тако да се одбрана виталних националних интереса српског народа схвати и као одбрана интереса свих слободних народа света и принципа међународног права.
Уставност
Захтевамо да се санкционише против-уставно деловање свих друштвено-политичких организација у погледу подршке независности Косова и Метохије.
Позивамо све друштвене установе, невладине и политичке организације, државне структуре и слободоумне појединце да подрже ову декларацију, предложе измене и допуне и да сви сложно станемо на браник одбране суверености и достојанства Србије.
Србија се не сме смирити
У понедељак 17. марта, у 12.44, испред Скупштине Србије биће одржан протест српских невладиних организација поводом озбиљне ситуације на Косову и Метохији. Противправна и злочиначка агресија коју су земље НАТО пакта предвођене САД и челним земљама ЕУ починиле пре скоро 9 година над тадашњом СР Југославијом се показала као параван за отимање дела територије наше државе. Та агресија и пратећа окупација се ни дан данас није окончала. (даље…)
Loading ...
