Српски националисти

Крајње је вријеме да се уведе нови појам „Антисрбизам“

17-mart-pogrom-kosovo-2_500x300

Не улазећи у разлоге због чега је полиција извршила претрес једне редакције познатог интернет портала из Сарајева клиx.ба, треба обратити пажњу на видео којег је објавила сама редакција.

Иначе пословично ненаклоњен Србима овај сајт, пошто користи сваку прилику да Србе прикаже као дежурне кривце и за временске непогоде, сада на овом снимку лијепо демонстрира своју антисрбску пропаганду којој је склон.

Са правом се поставља питање, да ако су Јевреји увели појам антисемитизма као термин, крајње је вријеме да се уведе и појам антисрбизма, као заштита да нас не треба на улици пресрести било ко и урадити било шта, да се истресе или растерети над нама, пошто је то некажњиво, а ствара се медијска слика да је то и пожељно.

Намјера сниматеља, као и редакције чију политику спроводи, је да уз медијско спиновање да нема ничега страшнијег на свијету од упада полиције у једну редакцију, је да овај акт веже за Србе пошто је очигледна намјера да гледаоцима овог видеа у подсвјести остаје слика азбучног натписа којег сниматељ непрестано држи у кадру. Такође се може препознати и циљ сниматеља који спроводи редакцијску политику, да сними лице полицајца и тако сарајевским мангупима створи простор да могу слободно да пребију свакога ко буде сличан полицајцу, а Србина је. Јер је већ рађено да се у подсвјести формира слика код грађана да носиоци азбучних натписа су нешто негативно што треба елиминисати, већ свако према својим могућностима и способностима. Овај видео би се могао схватити и као позив на линч.

Овај видео је сасвим илустративан, у мало секунди је све речено, и као подлога је размишљању увођења појма „антисрбизам“ који би санкционисао све активности које распирују антисрбско расположење. Ако могу Јевреји да то убаце у многе законе држава, могу и Срби, ионако су ова два народа највише страдала на овим просторима у другом свјетском рату по концентрационим логорима Хрватске државе, и због чега је у уведен појам антисемитизма. Зашто није паралелно уведен и појам антисрбизма бар на простору бивше Југославије није познато и може се само наслућивати, али је очигледно потребно пошто се и даље наставља хајка против Срба софостициранијим методама које одлично приказује и овај видео.

На осуду грађанства ће наићи и ударање полицајца у камеру сниматеља, а да се нико неће запитати да можда сниматељ није мало пренапоран и досадан уносећи се људима у лице што је иначе међу цивилизованим људима веома непристојно, и гдје је нормална реакција сваког нормалног човјека да одгурне грубо таквог напасника, јер са напасницима не помажу благе методе.

Мочан је утицај медија и медије у неким ситуацијама треба гледати као артиљеријску припрему за пјешадисјки напад. Новинари су ћесто војска без оружја. Погледајте видео и све ће бити јасно. Ко има очи – видјеће:

https://www.youtube.com/watch?v=cyMGh3XcE74

Душко Бошковић

30. јануар 2015. | СРС @ 11.58 | Оставите коментар | Вести

Брамерц тражи поново да Шешеља врате у Хаг

vojislav-seselj

ХАГ – Главни тужиоц Хашког трибунала, Серж Брамерц, затражио је поново да лидер СРС, др Војислав Шешељ, буде враћен у притвор у Хаг.

Брамерц се жалио на претходну одлуку Расправног већа у Хагу које је одбило његов захтев да се поништи одлука о Шешељевом пуштању.

Oстатак текста прочитајте ОВДЕ

21. јануар 2015. | Редакција @ 19.00 | Оставите коментар | Вести

БОРИС НАД: Корен либералног зла у црквеном расколу

kristalna katedrala

Редакција СРБИН.ИНФО разговарала је са Борисом Надом, геополитичарем и писцем, о паду цене нафте, нападу на редакцију „Шарли Хебдо“, отказивању Јужног тока и другим темама.

Цена нафте у последњих шест месеци пала је на најнижи ниво још од економске кризе 2008. Ко има корист од глобалног пада цене нафте? Ко стоји иза њега?

У питању је заправо рат кога САД свим средствима – заједно са својим савезницима – веома дуго воде против Русије. (Пре је то исто, столећима, чинила Британија.) Удар на рубљу и вештачко снижење цене нафте, а у оба случаја реч је последицама шпекулација на светском тржишту, само су његове последње епизоде. Сличан смисао у плановима америчких стратега има и рат који засада тиња у рушевинама Украјине.

saudijac naftaСаветник председника Путина Сергеј Глазијев говори о Четвртом светском рату, који је уследио одмах по завршетку Трећег – Хладног рата, вођеног против Совјетског Савеза и окончаног његовим падом; можда би било боље говорити само о Светском рату који је почео 1914, или нешто пре тога, и без прекида траје све до данас.

У операцији обарања цена нафте на светском тржишту главну улогу је одиграла Саудијска Арабија, која, слично Британији, сада и сама трпи огромне штете. Али, руска привреда је издржала тај двоструки удар. Ако је ова претпоставка тачна, снижење цене нафте неће бити дугог века и већ током 2015. цена нафте ће опет почети да расте. Исто тако, требало би очекивати и јачање руске рубље. Тим пре што удар на рубљу успешно амортизује Кина.

У ствари, реч је о дубоким променама у планетарној равнотежи моћи, о сукобу који данас поприма титанске размере. Треба имати у виду да се паралелно с тим води прави финансијски рат великих сила, Русије и Кине, против долара, другим речима, против контроле Запада/САД над финансијским токовима, чији је долар најважнији инструмент и симбол.

Заправо, САД очајнички покушавају да очувају једнополарни свет и задрже свој положај неприкосновеног светског хегемона, и у томе више не бирају средства, схватајући да је улог у тој игри будућност онога што се донедавно називало „последњом светском суперсилом“.

juzni tokТо им, изгледа, више не полази за руком. Америчка моћ, упркос свему, наставља да рапидно слаби. Америка више није једина а ни последња суперсила. Данас, на концу њене владавине, показују се обриси будућег мултиполарног света.

Да ли је заиста отказан „Јужни ток“? Какве ће последице то имати за Србију и регион?

Лично мислим да је пројекат „Јужни ток“ коначно отказан, или је барем одложен на неко веома дуго време, и то очигледно због опструкције Брисела. Пошто Европска унија нема своју политичку вољу и није никакав засебан политички фактор, већ само субимперијални пројекат Вашингтона, она је поново урадила нешто што дубоко противуречи интересима читавог континента – Европе, Евроазије. У таквој ситуацији, разумљиво је да се Русија одлучила за алтернативни пројекат, за споразум са Турском, који је несумњиво дуго припреман и развијан.

Тешко је проценити штету која је тиме нанета Србији. Овде није реч само о непосредним инвестицијама у „Јужни ток“, већ и о енергетској сигурности земље. Геополитичка слика Балкана, Европе уопште, тиме се мења. Ипак, обнављање руског утицаја на Балкану, поготову у тренутку кад америчка моћ нагло опада, представља неминовност, и не треба сумњати да ће Кремљ наћи начин да надокнади овај губитак.

Скоро сте у Новом Саду имали промоцију своје нове књиге „Ка постисторији“. Ту износите тезу да је корен америчког тоталитаризма у црквеном расколу и реформацији. Можете ли нам рећи нешто о томе?

Најпре, желео бих да се захвалим свима који су присуствовали или учествовали у промоцији у Новом Саду, у клубу и галерији „Зрно“, а посебно онима који су је организовали: Дејану Перишићу и Саши Адамовићу, и одржали веома надахнуто слово. Такође и Николи Велимировићу, који је тим поводом написао сјајан уводни текст.

boris nad

Теза коју сте поменули је развијана у књизи „Повратак мита“, потом у неколико поглавља „Постисторије“. Она почива на веома једноставној констатацији: тоталитаризам није побеђен 1945. а ни 1989, дакле победом либерализма над фашизмом или комунизмом, већ се тоталитаризам од тог тренутка појављује у свом довршеном виду – као либерални тоталитаризам. Уосталом, и толико озлоглашени „источни тоталитаризам“ настао је као реакција на западни, који има своје дубоке корене, а не обрнуто.

Термин „постисторија“ је скован како би означио ту нову реалност, у којој управо живимо. У историји, човек је владао собом, а историјски догађаји су били последица његових дела и мисли. У постисторији, човек престаје да буде суверен и постаје жртва и плен технократске утопије, или напросто продужетак великих технократских система. То је реалност постмодерне: стварност киборга, хуманоида, трансхуманизам…

Uganda - Televangelist Benny HinnТу стварност данас најбоље оличавају Сједињене Државе или, у мањој мери, Европска унија. Историјски оптимизам и култ прогреса припадају прошлим временима; сада их смењује гримаса ужаса. Све то није последица снаге, већ кукавичлука и слабости модерног човека.

Те дубоке корене тоталитаризма свакако треба тражити у западној верзији хришћанства. У том смислу, црквени раскол је један од најважнијих догађаја историје. Тек од тог тренутка могуће је говорити о Западу (за почетак римокатоличком), насупрот православном Истоку. Управо у римокатолицизму, као „модернијем“ и „прогресивнијем“, зачињу се оне тенденције које ће се наставити са реформацијом и просветитељством, а то су индивидуализам, економизам и утилитарни рационализам. С америчким либерализмом, посебно у својим фундаменталистичким формама, попут диспензационализма, он добија неке нове и уистину девијантне црте.

Један од разлога је и тај што Америка није никаква засебна цивилизација, што она не поседује сопствену традицију а ни дубоку културну укорењеност, већ представља само аномалију, девијацију европског наслеђа. Томас Молнар је о Америци у том смислу говорио као „дубоком и истинском застрањивању“. Драгош Калајић је, много непосредније, говорио о „америчком злу“. То „зло“ се данас обрушава најпре на Европу.

Треба подвући и да се либерални тоталитаризам широм света данас најзад појављује као непријатељ свега традиционалног, да он настоји да сруши или суштински промени велике и старе цивилизације, изазивајући унутрашње конфликте у њима, између наводно „модерног“, „либералног“, „прогресивног“ и „новог“ и, с друге стране, свега „конзервативног“, „реакционарног“, „заосталог“.

ernst jingerОвај сукоб већ одавно има планетарне димензије. Истини за вољу, ми још не знамо како ће он завршити. Једна од могућности је свакако и држава милијарди људи-мрава у наступајућој технократској утопији. То би била либерална опција. Међутим, немачки писац Ернст Јингер је изнео следеће предвиђање: XX век ће бити столеће титана, XXI столеће богова.

Како коментаришете скорашње догађаје у Француској и све оно што је уследило после напада на редакцију листа „Шарли ебдо“?

Судећи по западним медијима, у случају „Шарли ебдоа“ реч је превасходно о борби за слободу медија. Али „Шарли ебдо“ је гласило владајуће идеологије, и то не само у Француској, већ, мање-више, у читавој Европској унији. Он не допушта различита мишљења, сем оних које дозвољавају либерални критеријуми. Александар Проханов све то назива прикладнијим термином: „Испоставља се да је то слобода скрнављења“. Скрнављења које је можда прихватљиво западном друштву, западној култури, али не и, рецимо, исламској, или некој другој цивилизацији. „Pusy Riot“ су у Русији одиграле сличну улогу.

Sarli-Edbo-1-258x337Друга димензија проблема је мултикултурно друштво. Сада се испоставља да је оно, у најмању руку, нефункционално и да муслимани у Француској, Британији, Немачкој, Шведској, итд. не прихватају статус које им оно намеће: грађанина без идентитета, религијског или етничког, свиђало се то неком или не. Како видимо, Запад за сада не показује вољу за стварним дијалогом не само са растућом муслиманском популацијом, већ је овде у питању и негаторски, понижавајући однос према цивилизацијама које су суштински различите од западне.

Другим речима, ту је реч о западном одбацивању мултиполарног, истински плуралног света, односно инсистирање на униполарном свету и на западним вредностима – на западној хегемонији. Овоме треба додати и спољнополитичку димензију проблема: француски ангажман унутар НАТО, у Либији, на Блиском истоку, итд. И то је још један знак дубоке кризе модела које нам нуде ЕУ или САД.

Коначно, они који данас говоре „Je suis Charlie“ заиста изричу темељну формулу нашег доба. Либерали, заговорници униполарног света, света заснованог на западним вредностима и америчкој хегемонији, стварно су „Шарли“. Они чине јединствени фронт. Али сви остали одбијају да то буду.

(Србин.инфо, Теша Тешановић)

18. јануар 2015. | СРС @ 19.30 | Оставите коментар | Вести

Зашто немогу да жалим Французе

bombardovana televizija srbija

Пише: Душан Марић

Згражавам се над убиством новинара и невиних људи у Француској. То нема везе са борбом за вјеру. То су злочини. Иза којих, убјеђен сам, стоје америчке и друге западне обавјештајне службе. Као што су стајале иза терористичких напада на Свјетски трговачки центар у Њујорку, злочина на сарајевској пијаци Маркале или злочина на кијевском тргу Мајдан. Али ништа мање згражавам се над гадостима које су ти назови новинари и карикатуристи објављивали о Мухамеду и другим исламским свецима и вриједностима.

То нема везе са сатиром, слободом говора и новинарством. То је примитивно, јалијашко вријеђање муслимана и њиховог идола. Баш онако као што то ових дана тврде муслимани. Они који се не плаше да и у вријеме ове „антитерористичке“ и антимуслиманске хистерије кажу истину. Згражавам се над свима, посебно над Србима, који по друштвеним мрежама апелују да се шири парола „Сви смо ми Шарли“ и на тај начин пружи подршка том смећу од новина. Дакле, са гађењем одбацујем могућност да будем „Шарли“, а што се тиче убијених Француза, желим им покој душе, нека почивају у миру, али не могу да их жалим. Просто, не могу.

Док слушам како лажни борци за слободу говора и заштиту људских права у Србији лију крокодилске сузе над угроженом слободом смећа од новинарства (надајући се да ће на тај начин себи обезбједити још коју донацију из иностранства или из буџета Владе Србије) признајем да уопште не размишљам о тим жртвама. Размишљам о агресији Француске и НАТО пакта на Републику Српску 1995. године, о агесији те злочиначке организације на Савезну Републику Југославију 1999. године, о хиљадама тона бомби и ракета којима су Французи и њихови савезници, хладнокрвно, са страшћу и мржњом, три мјесеца разарали српске градове и села, рушили српске школе и болнице, пруге и фабрике….

Размишљам о хиљадама Срба из Хаџића на које су француски авиони бацили тоне осиромашеног уранијума, али и о муслиманској дјеци из Хаџића која се и данас, док изађу да се играју, трују тим француским „даровима“. Размишљам о бомбама тешким двије тоне којима су Французи и њихови саучесници разносили нашу дјецу. Прецизно, немилосрдно. И српску и шиптарску. Иза њих је остало седамдесет малих хумки. Размишљам о отетој Републици Српској Крајини и 500.000 Срба које су Туђман и сарадници, уз помоћ Француза и других западних земаља, протјерали у прогонство, у живот по бијелом свијету, од немила до недрага.

Размишљам о отетом Косову и Метохији. Размишљам о 1.008 српских војника и полицајаца које су 1998. и 1999. године хладнокрвно убили француски пилоти и легионари, заједно са својим савезницима из НАТО и терористичке ОВК. Размишљам о више од 3.000 српских, али и шиптарских, цивила које су убиле бомбе из француских авиона и ракете са француских бродова. Размишљам о оној избјегличкој колони несрећних Шиптара које Французи и њихови савезници покосише бомбама и митраљезима. Само зато што су се кретали у „погрешном“ смјеру: на Косово, а не са Косова.

Размишљам о одушевљењу са којим су француски предсједник, премијер, водећи политичари, водећи интелектуалци и новинари извјештавали о убијању мог народа. И позивали своје пилоте да гађају прецизније, да убијају немилосрдније. Размишљам о 15.000 рањених Срба и Шиптара, које су у агресији на СР Југославију осакатили Французи и њихови савезници. Размишљам о неколико стотина српских војника и цивила које су, под заштитом Француза и НАТО пакта, под заштитом тадашњег окупационог гувернера Косова и Метохије Француза Бернара Кушнера, терористи из ОВК киднаповали, одвели у Албанију и тамо живе искасапили ради продаје њихових органа. Размишљам о мукама у којима су ти несрећници умирали. Размишљам о мукама у којима данас, 9. јануара 2015. године, живи мајка која зна да су њеном сину, младићу од 20 година, живом вадили један по један орган…

Размишљам о хиљадама муџахедина које су Французи, Американци и друге западне земље довеле у БиХ да убијају мој народ, да одсјецају главе заробљеним српским војницима на Озрену и Црном врху код Теслића, да на Стожеру и Купрешким вратима јуришају на мој Купрес, да преко Велике Плазенице нападају на мој Благај…. Али ја, српски новинар и српски националиста, српски војник који је четири године са пушком у руци ратовао против муслиманских војника и муџахедина, убијао их у борби и гледао како они убијају моје војнике, пријатеље, комшије…..размишљам и о стотинама хиљада недужних муслимана које су Французи, заједно са Американцима, Британцима и другим „демократама“ у посљедњих двадесет година убили и још увијек убијају у мученичком Ираку. Као да убијају стоку, а не живе људе. Нечију дјецу, нечију браћу, нечије сестре….

Размишљам о стотинама хиљада недужних муслимана које су Французи и њихови савезници убили и још увијек убијају у Авганистану. Размишљам о стотинама хиљада недужних муслимана који су погинули и још увијек гину у мучкој, варварској, агресији Француза и њихових савезника на мученичку Сирију, на Дамаск град свих градова, једну од колијевки цивилизације. Размишљам о десетинама хиљада недужних муслимана који су прије неколико година погинули у агресији Француза и њихових савезника на Либију, Тунис, Египат…. Размишљам о стотинама хиљада разорених, потпуно затртих, муслиманских породица од Марока до Пакистана, које су уништили и затрли Французи и њихови западни савезници. „Браниоци“ демократије. Размишљам о низу исламских терористичких организација које деценијама сију смрт по свијету, а које су управо ради тога, ради убијања недужних људи основале Француска, Америка, Британија и друге колијевске „демократије“: Исламска држава, Ал Каида, Муслиманско братство, Палестински исламски џихад, Палестински вукови, Хезболах, Хамас, Египатски исламски џихад, Исламска група, Ел муџехид….

Читам, има западних плаћеника и лудака који позивају Србе да у појединим градовима организују протесте. Позивају Србе да воде туђе ратове. Као да нам није доста и ових наших. Онима који одлуче да се одазову тим позивима предлажем да на те демонстрације оду са сљедећим транспарентима: „Срби су народ без закона и без вјере. То је народ разбојника и терориста.“ (Жак Ширак, председник Француске, на заједничкој конференцији за штампу са грчким премијером Папандреууом) „Срби су ђубре.“ (Лоран Фабиус, председник француског парламента у изјави за француску државну ТВ) „НАТО расрбљивач“. ( Расистича реклама спреја за уништавање гамади у емисији „Хоризонти“ француске телевизије) „Ако си почео да дереш мечку, мораш и да је докрајчиш“. ( Париски дневник „Ла Фигаро“ о агресији НАТО на Југославију, 16. априла 1999. године) „Срби су извадили из једне труднице дијете из утробе, пред њеним супругом.

Њен муж је, у шоку, покушао да врати бебу у њену утробу“. (Из пропагандног антисрпског арсенала француске државне телевизије „Франце 2“.) „Апостол Велике Србије је једна хладнокрвна животиња“. (Париски лист „Л евенемент“) „Прошле недјеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недјеље – осморо. То је јасни напредак“. ( француски скот Бернард Кушнер, шеф цивилне мисије УН на КиМ) „Ђубре…докле ће ићи Милошевић…“ (Насловна страна париског недјељника „Глобе Хебдо“ са сликом предсједника Србије Слободана Милошевића) „Стоп злочинима против човјечности српских националиста“. (Плакат који су „Љекари без граница“ 1993. године дијелили по Паризу и другим француским градовима.) „Молим да се ватра небеска обруши на Србе и казни их за њихове злочине“. (Чувени француски свештеник-хуманитарац) Не могу да жалим француске новинаре који нису написали ни реч осуде терористичке акције у којој су бомбардери НАТО пакта 23.априла 1999. године убили 16 новинара Радио Телевизије Србије.

Француска и друге западне земље хоће да је убијање њихових грађана тероризам, а масовно и свакодневно убијање грађана других сасвим у реду. Они хоће да је убијање њихових новинара тероризам, а убијање српских или других „туђих“ новинара сасвим ок.

13. јануар 2015. | СРС @ 16.15 | 2 коментара | Вести

НАЈАВА ТРИБИНЕ: Рачак – 16 година од велике обмане

racak

Шиптарски лобиста Вилијам Вокер

Српска радикална странка подсећа Вас на овај догађај, као и на потоње бомбардовање, које је Србији донело осиромашени уранијум, касетне бомбе, око две хиљаде погинулих. Трибина „Рачак – 16 година од велике обмане“ одржаће се 15. јануара 2015. године у 18 часова, у сали месне заједнице Дорћол, Дубровачка 6.

15. јануара 1999. године, српска полиција сукобила се са побуњеним Албанцима у селу Рачак, општина Штимље, на Косову и Метохији. Све оно што би стало у обим и садржај појма ,,став међународне заједнице“ – а овај догађај послужио је као повод за бомбардовање Савезне републике Југославије – формулисао је Вилијем Вокер, тадашњи ОЕБС-ов шеф Косовске верификационе мисије.

,,Стручну“ подршку дала је и професорка судске медицине из Финске, др Хелен Ранта, која је уместо судско-медицинског извештаја са обдукције (а наши стручњаци су указали на бројне грешке приликом обдукције тела) износила политичке, памфлетске, ставове.

Српска радикална странка подсећа Вас на овај догађај, као и на потоње бомбардовање, које је Србији донело осиромашени уранијум, касетне бомбе, око две хиљаде погинулих.

15.01.2015. у 18 часова, у сали МЗ Дорћол, Дубровачка бр. 6

одржаћемо трибину. Говорници:

Prim. dr Радомир Ковачевић, са Института за медицину рада

Генерал Божидар Делић

Јелена Миловановић

Светислав Мађаревић

Очекујемо Вас у што већем броју, да својим конструктивним питањима нашим уваженим гостима дате допринос дискусији.

mapa

СРС @ 16.10 | Оставите коментар | Вести

Писмо српским патриотама и помало оним другима

Даде председница ДСС-а један интервју протеклих дана (ако је битно да
је прецизније – крајем новембра 2014.) и просто се не може, а да се из
груди не отме – јао’ како је дивна ова Санда Рашковић Ивић…

kzs-dss-sanda-17042013-616_660x330

А сад озбиљно…

Па побогу (+ забога, а и куку и леле), зар је могуће да икоме није
сасвим јасно и очигледно, да је та жена јако подмукло и кварно убацила
клип… (чуј – клип, ма мину нагазну) српском патриотском корпусу,
тако што је аутоматски, чим се Шешељ неочекивано вратио (а то КААКОО
се вратио може бити само „по прсту Божијем“ – и то кад му пукне филм,
ништа мање), дакле ОДМАХ, док се још није ни распаковао, али буквално,
потрчала да оснује, званично и сасвим конкретно, коалицију коју је
крстила као ЈЕЗГРО патриотског блока… За веровати или не – акценат
је на „језгру“… Бррржее-бооље да га предухитри, тј. да предухитри
неки логичан и апсолутно пожељан (од стране српских патриота,
подразумева се) след ствари, одн. да предухитри општеочекивани такав
потез инициран од Шешеља. (Али наравно, чим прво безбедно слети на
београдски аеродром, дође до излаза, изгрли и изљуби се са најближима,
поздрави оне који су га дочекали, да по неку изјаву народу и
новинарима, мало нешто предахне, освежи се којим гутљајем воде -
евентуално и руча…) Ух, али зезнуло га је ако је себи приуштио и тај
луксуз да оде и до тоалета! Јер госпођа Рашковић то већ није могла да
чека. Па заиста безобразлук са његове стране! Е кад је тако и кад је
он такав, онда ће она лепо да узме ствар у своје сигурне руке и да
оснује тај блок, савез, коалицију – шта год. А затим се некако
подразумева ваљда и да она ту буде главна. (Можда и одговорна.) Па зар
не. (Знак упитника сасвим намерно није стављен уместо тачке, тек да се
зна.) Кад је већ све тако (просто изнуђено, не би она… него је
хитно), онда је ваљда тек нормално и да лично и персонално буде главни
стуб тог блока. (Зар не.)

А сад стварно озбиљно.

Дакле, пожурила (до бесмисла и карикатуре од „timeing“-a), да она буде
стожер патриотског савеза, уместо, сасвим природно, поогоотоовооо у
датој ситуацији, да је то Шешељ. Чуујтеее и поочуујтеее – ОНА ЈЕЗГРО,
па ШЕШЕЉ ДА СЕ ПРИКЉУЧИ ЊОЈ!!! Мајко Божија, а до колена му није… У
било ком квалитативном смислу. Да занемаримо то шта је радила и
говорила као врла ДОС-овка (има и оних који се тога врло добро сећају,
била је „у равни“ са Жарком Кораћем отприлике)… Али сада, само који
(ситно) дан од Шешељевог доласка, некако замало у истом даху са
крунисањем поменуте работе, е ваљда да би „оверила“, провукла кроз
иницијацију, шта ли, (она лично) ничим изазвана, даје изјаву да се
због изреченог о Ђинђићу, он „не квалификује за сарадњу са патриотским
блоком“!

Прво, када се помену Ђинђић, било би јако интересантно питати те што
се увек изнова и изнова… до бесвести и бескраја, на ту изјаву
згражавају – да ли су тужни, ем уцвељени, због (на пр.) Милошевића.
Мислим, што је онако скончао живот. (Јер беху чини ми се, неки шарени
балончићи у центру Београда, као декор за парастос.) Или још боље – да
ли би (и иииизблииизааа) исто реаговали да је убијен (е ово је сад
јако битно, то је оно што се обавезно наглашава, па ето мало…)
ПРЕМИЈЕР… Мирко Марјановић рецимо. На пр. (Случајан узорак.) А
друго, о томе шта би мислили, говорили и радили да је онда у таквом
случају Милошевић увео ОНАКВО ванредно стање (као уосталом и у мали
милион других случајева – да је он оно што су они и пре и касније)…
у ствари, велика би будалаштина била да се пита. Што „викала“ (чух од
неких који су је слушали) „видовита Зорка“ својевремено, било би
страобално. (И питати.) Али, хе, хе, више о лицемерју тек следи…

Елем, не зна се да ли је г-ђа Рашковић пре формирала блок, или Шешеља
напала… мртва трка. Е кад’ га је потпалила да јој узврати, јер је
знала да ће тако бити, онда је ево од прекјуче ма јаакоо фиинаа,
самилосна (помињући му цинично к’о и Вучић здравље, срам да их зато до
века буде) и толерантна, али ето он… Аман људи, зна се да смо као
народ претежно (то се најјасније редовно види по резултатима избора)
пилећег мозга и памћења, али то је све било пре само неколицину
дана…!

Оно јес’ да Шешељ има једну опасну ману. Ма има их више, али ова му
баш загорчава беспотребно живот. (Опасну пре свега за њега самог и све
њему битно и блиско.) А то је што је јако често брутално искрен. Што
ће рећи онда и нетактичан, груб у наступу и склон да каже праву ствар
у погрешно време. Редовно се на крају, одн. много касније,
испостављало да је био у праву, али… Прерано је рекао. Поред „преке“
нарави и још неких особина које су подршка томе, ипак главни разлог за
ту „брзоплетост“ је његов фасцинантан ум. Он једноставно размишља
брзопотезно свеобухватно. Па када крајњи закључак одмах, ем директно,
и изговори – ето проблема… Зато што је већини других несхватљиво. А
пошто им је несхватљиво, онда то и одбацују. Тако да је доживљавао
неке поразе (на изборима на пр.) од бар 100 пута горих. Уколико се
неко запита, а зашто онда ту силну памет није искористио за „српску
добит“ док је био на власти, одговор је врло једноставан – он никада
није био, осим формално, „на власти“. Био је само (неке врсте)
„bodyguard“ социјалистима, када су их и „але и вране“ целе кугле
земаљске, са све Србијом, бесомучно нападале, па ето у таквом моменту
није хтео и он. Напротив, постављао се, тачније гурао себе, као џак за
ударање испред њих. Рецимо да је то питање части, а не власти. Ништа
се битно он заправо није питао, ма како да и њему лично сујета
евентуално не би дозволила да то призна. Него – зашто није добро
проценио неке своје (бивше) најближе сараднике?… Е па знате шта…
Такву беду људску у поступцима је немогуће логички предвидети. То ипак
спада у (неку) фантастику. Мало би превише било очекивати да је и
„видовњак“.

Још једна велика мана му је што полазећи од себе, очекује практично и
од других људи да имају квалитете које има он, па потпуно нереално као
да рачуна на то да су и други (највише гласачи) интелигенције која
може његове закључке да схвати, да и други имају храбрости као он, да
су и други спремни на велику личну жртву за идеале или циљеве, да су
високог морала, да нису „алави“ на паре и спремни да се продају, да су
радни и дисциплиновани као он, да све као и он. Е ту дефинитивно
настаје курцшлус. Јер то једноставно није тако. Дивиће му се под
редовно и највећи непријатељи (наравно тајно, у тишини душе своје),
али ни многи од највећих подржаваоца нису у стању да одговоре на сва
та његова строга очекивања. И шта онда… Због људских (сасвим
нормалних) слабости, сујете и комплекса ниже вредности у односу на
њега, проради на крају и мржња, а са њом и све остало што је окренуто
против њега – тада ступа на сцену. Е да му „дођу главе“ сопствене, а
при том најквалитетније особине које човек може да има… ироније ли и
цинизма живота… Ал’ за то је ипак највише сам крив. Јер лакше је
њему било да разуме мање интелигентне, него мање интелигентнима да
разумеју њега. Па сходно томе, требало је да му буде и „по прилици“
понашање. Узгред, апропо најквалитетнијих особина, може се с’
апсолутним правом поставити питање – а где су ту доброта и хуманост
као саставни део највреднијих људских одлика… Е па овако. Ко је
праведан, тај је и добар човек. (100%) А што се тиче баш хуманости,
емпатије и ост. у склопу тога… Хе, беше давно неки интервју са њим,
када га је један од „грађански-признатих-хуманих“ новинара, са спрдњом
питао: „Какав сте Ви то четнички војвода, када не можете да гледате
клање овце?“ (Однекуд му беше та информација.) На то је он одговорио,
а одавало је утисак некако „дечачки“ набусито и као да се правда:
„Нисам рекао да не могу! Него да ми је тешко то да гледам.“ (Или „није
лако“- не држ’те ме баш прецизно за реч.) Ето, а паметном ће све бити
јасно и апропо његове „суровости“ и „нехуманости“. Као што је паметном
ВЕЋ јасно, да храброст и окрутност немају везе једно са другим. Исто
као и кукавичлук са хуманошћу и племенитошћу. (Тек то!) Само што се он
са својом добродушношћу не „разбацује около“, већ напротив још као
неки дечарац отприлике покушава и да је прикрије. Управо то је и
својеврсна гаранција на ту тему. Све супротно што се тврди у том
смислу чиста је обмана. Уз манипулацију оних искомплексираних, који га
због своје сопствене ништавности не подносе. Крај приче.

(Успут, ауторки овог текста су зуби под контролом, добро одржавани,
скраћено речено лепо је негована, не носи кокарду – нити је има
сакривену у некој фиоци, а ето понешто је и образована. А веровали или
не, чак не припада чланству странке чијег председника толико цени.
П.С. Ово треће лице једнине је онако без везе, није дијагноза. Тако да
без бриге, може се све написано озбиљно схватити.)

Можда овај текст заиста одаје утисак да је некаква „ода“ Шешељу. Али
ипак није то, него је једноставно жива истина, тако упорно и дуго
крајње нељудски негирана, игнорисана или извртана наопачке. А као
истина (и само као истина, без обзира о коме се ради), више него
заслужује да се већ једном јавно јасно и гласно каже. Заслужује и
много више, али ето нека је бар и толико. Па зло и наопако – и хумор,
додуше „црни“…, његови љути противници (као да им је IQ испод 50)
нису успели да разумеју. Зарђале кашике и тако то. (Или се ја то мало
правим блесава, па к’о не схватам да су разумели, него због
манипулације сочно извртали контекст… Ал’ некако ми лепше да их
представљам глупим, него злонамерним, па зато. Уосталом, кад су се
сами поносили оним чега се паметан стиди – на пр. тиме да испадају
глупи, онда што неко други то да им оспорава. Тја.) Јао’ – па тек
„омиљени Милошевићев опозиционар“… А човек лепо и јасно, ем
конкретно, изјавио да је дотични „опозиционар којег НАЈВИШЕ ПОШТУЈЕ“.
Него шта да се ради, глупима је исто омиљеност и поштовање, шта они
знају о неким основним појмовима. Знају само да га и они лично цене
више него сами себе пута и-ха-хаа. Није то лако поднети, треба живети
са тим да највише вреднујеш (инкогнито, што је тек стресно) некога
кога највише мрзиш. Отуд материјала и инспирације на тему тупавог и
трулог спочитавања Шешељу на претек, али услед просто физичке
немогућности да се сви и наведу, онда ево бар још саамо једног
примера. Знате шта? ПАА ООН НЕЕ УУМЕЕ ДАА КААЖЕЕ СЛООВОО Р!!! ХИ, ХИ,
ХИ, ХИ, ХИ! У-ТА-ТААА! (No coment. У ствари, само један мали. Сад,
мање-више што то слово „необично“ изговарају и многи други, а који су
омиљени, али стварно баш  о_м_и_љ_е_н_и  овима са „солидним“ IQ-ом…
Него шта рећи о осталим говорним манама осталих, такође им омиљених -
чак и познатих&признатих радио или тв ВОДИТЕЉКИ И ВОДИТЕЉА… Е неее,
ни нерегуларно „р“ од стране „њихових“ није за примећивање – камоли
истицање као огромне мане. Ма слажем се да није. Сувише је дебилно.)

Ето тако обрадисмо и лиицеемеерјеее. Или тек дођосмо до њега?…
Немогуће је знати, јер га је толико на све стране да му нема ни
почетка, ни краја… У скроз ужи избор спада када су га чувени
„антифашисти“ и „Грађани“ (са све „Грађанкама“, оf course), у јеку
сопствене борбе против „фашизма“, хистерично ОПТУЖИВАЛИ И НАПАДАЛИ да
је Хрват… Е, ‘ај’ нек’ изађе неко на црту овоме са нечим
смешнијим… Чик! (Да не буде забуне – СМЕШНИЈИМ, не духовитијим. Јер
духовито је оно како им је на то одговорио и делом и речима – у виду
„подношења захтева за истрагом“ по том питању, НЕНАКЛОЊЕНОЈ МУ Српској
академији наука, те по резултату изјавио да је, ето, једини научно
доказани Србин.)

Хм, оно беше проблем Шешељу што је по маниру брутално искрен. Тачно,
проблем је. (И непрактично.) Али ипак… сачувај нас Боже више
БРУТАЛНО ЛИЦЕМЕРНИХ!  (Додуше, сасвим практичних. Што ће рећи
ситносопственички користољубивих. Што ће пак рећи и све оно што
подразумевано уз то иде, па на пр.: непоштених, недостојанствених,
кукавица ситних душа, духовно приземних, укратко – о моралној
бижутерији је ту реч.) Е јаој нама и Богу колико их је у Србији, а
управо на Шешељу се најочигледније оцртавају. Одувек и непрекидно.

Но да се вратимо на самопроглашену матицу српских патриота… (Боже
драги како то смешно звучи…) Чим је видела (као и иначе, жена је
увек „у тренду“) у ком правцу се крећу ствари што се тиче националног
набоја, после дуууго времена, А УПРАВО ЗБОГ ШЕШЕЉЕВОГ ДОЛАСКА – ето ње
да спашава Србију… Само не знам где је до тог лета из Амстердама
била… Шта је радила дотле? Ма не него није него – он ће да покрене
скоро комирани народ (и то након оноликог саможртвовања), при том у
свим „главним“ медијима (пиииххх) апсолутно блокиран и игнорисан (на
јад&чемер&бруукууу наших новинара, којима ООН да није био макар
професионални изазов… ал’ ‘ај’ ипак да се не буде на крај срца,
ваљда не би имали гледаност са њим, није актуелан, па зато… чисто
комерцијални разлог… ХААА-ХААААА-ХААААААА-ХААААААААА), дакле све то
и тако, а она ће да буде „стожер“ и „језгро“ у тим истим медијима.
(Пардон – „медијима“.) С’ којим то моралним и политичким
квалификацијама? Или можда боље да се пита – а шта је било када се
пробудила?

Што је можда и најгоре у свему овоме, знала је да то тако неће моћи,
тј. да он (саасвииим оправдано) на то неће пристати – и шта онда? Шта
ће у тим условима (уз већ постојеће јадне ем жалосне) бити са српским
националистима (разједињеним и распарчаним) на будућим изборима? Дакле
свесно је ишла на то да тај, на жалост малобројни део народа, разбије
на старту. (За почетак да им спласне почетничко усхићење и пољуља
вера, услед небулозних дешавања.) Једноставно је, као што је већ
речено на почетку, поставила разорну нагазну мину српској алтернативи
и нади. И заиста није потребно бити њене професије, да се то и „на
прву“ види. Поред Шешеља, па још у овој ситуацији и у ове дане, да
неко други, а поготову она, буде вођа српске патриотске опозиције – па
то је чист противприродни блуд. Шта све не би дали сви остали народи
на овој планети, да је један такав „лик“ као што је Шешељ, њихов…
(Наравно да они мизерни то никад не би признали ни за живу главу :-)))
али то је факат, илити непобитна чињеница – амин.) Ма заборавио би да
хода уз сталне вртоглавице услед константног ношења високо на рукама.
А ми… Као уосталом и што-шта друго како ми. Е зато је ваљда Бог и
дигао руке од нас. Природно се без икакве дилеме зна ко заслужује да
буде, одн. ко је „алфа“. (Небитно да ли је мушко или женско, ради се о
квалитету.)

Па да ништа друго није, где може да буде „нумеро уно“ неко ко на
оптужбе да је Вучићев избор, одговара да га није видела дуго… (Те
онда ваљда – каако је то уопште могуће, с’ обзиром на ту околност…)
К’о да се то ради тако што ће он лично да је рецимо поведе за руку до
фотеље да седне, уз све позирање камерманима… Трагикомедија, нема
даље.

Него ми нису јасни они паметни и поштени момци из Двери и још неки
људи… Да се тако упецају… И зар им је било у реду да не сачекају
човека (још онако исцрпљеног од свега и свачега за ових 12 година) да
бар мало „дане душом“, па да онда попричају са њим о идеји патриотског
савеза, пре него што су, а на његовим крилима заправо, појурили да
оснивају било шта тог типа? Основна пристојност је макар то нужно
захтевала. Морало је да им бар буде сумњиво, што се то није формирало
пре него што се сазнало да Шешељ сигурно долази и пре него што га је
народ онако дочекао. (Само једна дигресија, а због управо поменутог
народа – људи, сећате ли се како је онај плато на Тргу са околином,
некад био мнооого шири? По извештавању ИСТИХ, наравно независних,
новинара, тада, пре двадесет-ак година, тамо је могло да стане од
100.000 до милионче, питајте Вука Драшковића ако не верујете, а сад,
немо’ се љутите, само 3000 душа. Их, ма добро су и прошли, могло је
бити и – само по неки случајни брадати пролазник.)

Заиста се просто намеће питање, да ли ико од српских патриота може да
мисли да је Шешељу (као и Србији, што је битније) мало јада и
лешинарења (непрекидно дуги низ година, са свих страна, из све снаге и
на све начине), од многоглавих српских душмана – па да треба на било
који начин и колико год, још и неко од српских националиста томе да
допринесе. Најблаже могуће речено – нефер, за српски национални корпус
погубно и по Србију разарајуће. И то дугорочно. Једноставно не може
бити за понос и похвалу да само што је најбољи међу нама (и
шиииреееее, што јес’-јес’) после свега И УПРКОС свему, коракнуо у
Србију (без да му се да предност – „како Бог заповеда“), са Сандом
Рашковић Ивић се „наврат-нанос“ оснива (читај: отима), нешто што по
било којој и правди и логици њему припада да покрене. Зато би, а „не
било заповеђено“, сви часни људи требало да буду изузетно опрезни и да
пазе шта раде у неким пресудним моментима, јер би поред осталог некад
можда могли завапити онако како бесчасници типа Вучић, Николић & comp.
никад неће (пошто у часне ни са ч не спадају). Тај вапај је нешто ми
се чини један од најтежих. А гласи: „Куку мени до Бога милога, куд
убих („убих“) од себе бољега…“

НЦ

30. децембар 2014. | СРС @ 11.27 | 2 коментара | Вести

Једно јутро с ојађеним радницима Прокупца а.д. Београд

miljan 21

Радници Прокупца а.д. Београд воде и даље битку с ветрењачама. Против радника који штите државни интерес окренули су се сви – од стечајног управника, преко власника Прокупца па све до државног врха који не мари за државну имовину и радничка права.

Епски дани радника Прокупца и њихова борба против криминала почела је 28.8.2008. године када је скупштина предузећа донела одлуку о удруживању своје фирме с фирмама чији је власник Слободан Симић. На тај корак су се одлучили када је у фирму стигло писмо о намерама, „успешног“ бизнисмена Симића, о плановима и стратегији развоја предузећа.

Од обећања да ће од удруживања највећу корист имати радници јер ће то предузеће бити најуспешније на Балкану – од тог обећања остала је само констатација „обећање лудом радовање“. Уместо најуспешнијег предизећа у југоисточној Европи, радници су сада након велике преваре од стране Симића остали на улици.

Ово предузеће у Београду имало је преко 600 запослених, са залихама сировина и готових производа преко 300.000.000,00 динара и имовином вредном више милијарди динара, данас се налази на ивици самог руба пропасти. Брендове „Стомаклију“ и „Манастирку“ Симић је себи присвојио, наравно чистом преваром а сада и преостале сировине и залихе из Прокупца а.д. Београд који се налази у Кумодрашкој улици камионима пребацује за Прокупље, где има намеру да пуни флаше, продаје брендиране производе и новац од продаје присвоји искључиво за себе, причају разочарани радници које сам затекао јутрос испред саме фабрике.

На питање зашто су се појавили и шта раде испред фабрике из које су избачени, један од акционара и оштећених с тугом ми препричава очајну ситуацију у којој су се нашли:

„Окупило се нас 50 јутрос овде одмах након што сму чули да су камиони прексиноћ кришом сировине износили из фабрике. Закон забрањује да се за време стечајног поступка овако нешто дешава, ово је кривично дело. Власник је узео приватно обезбеђење и забрањено нам је да приђемо фабрици а стечајни управник је под његовим надзором.

protest radnici

На превару је присвојио наше брендове а поткупио је и политичаре с власти тако да наше кривичне пријаве нико не разматра, чак напротив, Симића често виђамо у друштву министра Антића. Премијер није желео да нас прими а у Тужилаштво кажу да немамо довољно доказа већ нам и сугеришу да их сами прикупимо“.

Како време одмиче окупља се све већи број незадовољних и очајних радника.

„Ми само желимо да радимо. Желимо да фирму ставимо на ноге јер за то имамо капацитет али нас држава није заштитила од превараната.

Уместо да власт хапси лопова који је је опљачкао преко 20 милина евра и раднике остваио на улицу, они су чак и жандармерију слали на нас да нас избаце из фабрике, и то у мају месецу за време временских непогода које су тада задесиле Србију и ванредног стања.

Несрећни смо јер наш проблем је остао непознат јавности иако смо обилну документацију о криминалним радњама Симића доставили свим државним органима и медијима. Вучићу смо писали, ишли у Владу али авај. Резултат је нула. Ми за њих не постојимо. За данас смо позвали и медије али видите да се нико није појавио. Са нама су данас овде само представници Српске радикалне странке, у даху изговара један од ојађених радника.

Примећујем да су представнике Српске радикалне странке окружили сви преварени радници и вапе за помоћ. Машу папирима и кривичним пријавама. Уместо медија појављује се полиција и од опљачканих радника траже дозволу за јавни скуп. У том момену приватно обезбеђење скида катанац с капије фабрике, ваљда да полиција колима уђе.

miljan 12

„Одлично да сте дошли, катанац је одмах скинут. Коначно и врата фабрике су отворена, то је и једино што су радници тражили“, обратио се полицији функционер СРС, Миљан Дамјановић.

Збуњени припадник приватног обезбеђења фабрике брже боље је затворио капију и чекао расплет новонастале ситуације.

Након краћег разговора представника полиције и функционера СРС, Филипа Стојановића и Миљана Дамјановића представници јавног реда и мира нестали су у правцу фабрике.

„Од полиције смо тражили само једно, да раде свој посао, спрече крађу сировина и приведу оне који су ојадили предузеће и раднике“, обратио се Миљан Дамјановић радницима.

Агонија овог некадашњег гиганта се наставља, а ја сам имао моралну обавезу да обавестим јавност о дешавањима и страшној борби радника Прокупца а.д. Београд. Борба се настваља а да ли ће радници победити криминалце које су блиски садашњој власти још ћемо видети…

Теша Тешановић

14. децембар 2014. | СРС @ 21.59 | Оставите коментар | Вести

Трибина о Новорусији у Београду

novorusija tribina

Ескалација кризе у Донбасу, заоштравање односа Русије и Запада, саботирање Јужног Тока, пад цене нафте, најава буђења жаришта на Кавказу.. Све су то индикатори да су односи Запада и Русије ушли у фази Новог Хладног рата (неки би рекли да се прошли није још ни завршио).

Да ли смо усред Новог Хладног Рата? Који је значај Новорусије за повратак Руске моћи? Зашто ми Срби морамо подржавати Новорусију? Да ли постоји паралела између ситуације у Донбасу и онога што се нама дешавало 90тих?

На ова и остала питања можете добити одговоре ако дођете на трибину коју организују СРС Теразије 10. Децембра у 17 часова у просторијама месне заједнице Теразије број 45.

На трибини говориће:

-Драгослав Бокан, режисер, књижевник, публициста и званични представник Доњетске Народне Републике у Србији

- Драгомир Антонић, етнолог и колумниста

- Александар Павић, политички аналитичар и колумниста

- Теша Тешановић, председник СРС Теразије

8. децембар 2014. | СРС @ 02.05 | Оставите коментар | Вести

Режимска конспирологија као продукт режимске шешељофобије

konferencija-seselj

Ненад Пиваш

Кад се каже конспирологија, већина обичних људи помисли на „теорије завере“. Ово није у потпуности тачна формулација и држим да је боље објашњење Мише Ђурковића, који конспирологију описује као дисциплину која покрива подручја тајновите и нетранспарентне политике и игре моћи.

Поред често популистичке литературе о тајним друштвима она се бави деловањем обавештајних служби, паранормалним феноменима, сектама и криминалним организацијама.

Српским националистима је од њихових противника често замерано да су склони теоријама завере. Те тврдње су донекле тачне, али је исто тако чињеница да су у своје властите „теорије завере“ имали и припадници Друге Србије. Шта је, ако не параноична теорија завере, њихова опседнутост Добрицом Ћосићем као Ђепетом који из позадине вуче конце, ствара Меморандум САНУ-а, што доводи до распада Југославије, ратова и наводно “системски“ почињених српских злочина? Или догма о удруженом злочиначком подухвату Коштунице, подземља, СПЦ и „нереформисаних“ делова ДБ-а што је за резултат имало убиство Зорана Ђинђића како би се спречио пут Србије у ЕУ?

Seselj i ne eu

Међутим, као апсолутни шампион у изградњи властитих теорија завере показао се Вучићев режим. Већ преко две године напредњацима склони медији и аналитичари бомбардују нас разним причама о „пакленим плановима“ тајкуна, жутих, новинара и Запада (не знам јесам ли некога пропустио?) који за циљ имају рушење Вучића. О томе сам већ писао и и даље сматрам да они сами у то не верују већ да им је циљ стварање „перманентног вандредног стања“ (кованица Ђорђа Вукадиновића). Но у последње време они су своју конспирологију обогатили, део западних планова против Вучића је ни мање ни више него Војислав Шешељ!

Како досадашње завере нису дале резултате, светски моћници су решили да „храброг премијера“ дестабилизују тако што ће Војиславу Шешељу, који је у Хагу провео преко 11 година без пресуде, дозволити да се лечи у Србији, уверавају нас присталице режима. У викенд издању Информера се чак првих пет страница и три текста бави овим „раскринкавањем“!

На насловној страници пише „Паклени план западних моћника“ и „Пустили Шешеља да уруше Вучића и изазову хаос у Србији“. Онај део читалаца на које не делују само бомбастични наслови ће се можда запитати „Па зашто би рушили Вучића и како то баш путем Шешеља?“. Е зато је на другој и трећој страни повећи текст где нам екипа Информера објашњава у некаквом тајном анексу постоји захтев да српске власти морају на захтев Трибунала ухапсити Шешеља у року од 48 сати. То је, наравно, огроман проблем за Вучића јер ће он „мученик“ шта год да уради део друштва начинити незадовољним.

A028-1-Informer-Seselj-1

На четвртој и петој страници стоји наслов „Амбасадорски удар“ где се тврди како су амбасадори Америке и Велике Британије, Кирби и Девенпорт, проценили како је Шешељ најбоља прилика за нову стратегију према Србији. Зарад непристрасности у самом тексту имамо објашњење Бранка Радуна и Милана Николића који нам потанко објашњавају како ствари стоји. Какав плурализам мишљења, какве медијске слободе, ето места и за једног „родољуба“ и за једног „грађанина“, заједничко им је само то што обојица воле Вучића. Радун нам тако објашњава како је Шешељ кец у рукаву САД и ЕУ јер „Запад увек прави овакве смицалице како би угрозио утицајне политичаре јер им се не допада наш добар однос са Путином“. Док нам Милан Николић говори о џумбусу који долазак Шешеља може изазвати.

A028-1-Blic-2

На основу свега што је написано могло би се стећи утисак да је Вучић некакав српски Лукашенко који смета Западу. И то је за екипу из Информера аксиом који се нити доводи у питање нити покушава доказати, иако је једина изјава Мајкла Кирбија то да је Србија ближа Западу него Истоку[1]. Уверење да Вучић смета страним моћницима им не може пољуљати ни мишљење Жана Клода-Тришеа, председника европског огранка Трилатерале, коју неки сматрају за светску владу у сенци, а који тврди да је „политика Владе Србије о прогресивном приступању Европској унији јасна, импресивна и убедљива.“, ни мишљење његовог заменика Михаела Фукса који је још јаснији и који тврди да је импресиониран Вучићем[2] није битно.

Не, на петој страници истог броја Информера налази се и колумна највећег Вучићевог фана, познатијег као Драгана Ј. Вучићевића, под именом „Операција Шешељ“ у којој он објашњава да су интереси Вашингтона и Брисела очигледни јер им „никако није у интересу да Србија постане нормална земља у којој они више немају своје покорне марионете. Евроунијати, истовремено нипошто неће да дозволе да им се у задњем дворишту појави очигледан доказ да ЕУ ипак има алтернативу.

информер текстА Американци, коначно и најважније, хоће Вучића да науче памети због Путина, ког му никада и ни за шта неће опростити.“ Ајде што противуречи Кирбију, Клод-Тришеу и Фуксу али Вучићевић противуречи и предмету свог обожавања који мало мало па помене како је ЕУ најважнији и стратешки циљ Србије. Послењни пут је то изјавио у Прагу 31. октобра[3]. Како онда Вучићева политика представља супротност политици да ЕУ нема алтернативу?

Овим се кампања не зауставља, већ у следећем броју Информера 10. новембра на другој и трећој страни налази се текст у чијем наслову Бојан Пајтић тврди да је „Шешељ решење за ДС“. Интересантно, осим што у самом тексту нигде нема поменуте Пајтићеве изјаве, већ се барата са информацијама до којих се дошло преко „неименованог извора из врха ДС-а“. Ипак је идеалније рећи неименовани извор из врха ДС-а него непостојећи извор из врха ДС-а.

Но чему све ово? Због чега сви ови напади на Војислава Шешеља? Због чега онога који је због тог истог Запада изгубио преко 11 година живота и који је најдоследнији у ставу да се њиховим притисцима мора пружити отпор нападају да је играчка којом ће се рушити Вучић? Па због страха наравно! Али чега се плаше? Да ли мисле да Шешељев повратак заиста може довести до неке апсолутне промене односа снага на политичкој сцени у којој би актуелни режим био смењен? Нажалост, мислим да Шешељев повратак неби могао изазвати промене тих размера, а верујем да су тога свесни и они који располажу са пуно више информација од мене. Па чега се онда плаше?

Њихов највећи страх је од критике Вучића „са десна“, односно са српског становишта. Притисцима и тоталном контролом медија Вучић се побринуо да једина критика која евентуално сме бити упућена њему буде од људи из евро-реформског табора, који су му у суштини истомишљеници. Циљ овога је да се омогући да Вучићева тотална власт што дуже потраје. Јер тиме се са једне стране омогућава стварање лажног утиска како у Србији има медијских слобода а са друге стране онемогућује стварање било какве политичке алтернативе. Јер заиста, зар се може очекивати да режим буде урушен тако што га критикују они који по ниједном суштинском питању немају другачије ставове од њег? Напредњаци ће ослабити тако што ће њихово бирачко тело, незадовољно брзином евроинтеграција, прећи у табор других странака? Па наравно да неће!

nikolic-beta

Е, али Шешељев повратак квари ту рачуницу, то је превише велики догађај да би га медији игнорисали. Тиме се по самој логици ствари добија критика Вучића од стране човека који у широј јавности има статус националисте и ореол мученика. А међу људима који подржавају СНС је незанемарљив број њих који су патриотски настројени и који су се у расцепу радикала 2008. за напредњаке определили само зато што су им Вучић и Николић као личности били симпатичнији и убедљивији од осталих људи који су у Шешељевом одсуству водили радикале. Ти људи премијера и председника Србије и даље виде кроз њихову политику пре раскола за коју верују да се није променила. Томе доприносе и напади оног, додуше све малобројнијег дела евро-реформских медија и аналитичара који им и даље нису наклоњени. Тада ови бивши радикалски бирачи помисле „Па да, и даље их исти ови нападају, зато што су то они исти наши Тома и Аца као и раније.“.

nikolic vucic seselj

Зато толики страх од Шешеља јер он прети да наруши матрикс који је тренутно успостављен. Вучић више неће бити нападан само као популиста и човек који држи тоталну контролу у медијима већ и као човек који доследније него сви пре њега спроводи политику послушности Западу. А то комбиновано за најављеним смањењем плата и пензија и продајом Телекома (која је напредњацима сметала док су били опозиција) чини актуелни режим рањивијим него икад пре. Зато толика нервоза, и зато у надолазећем периоду политика никако неће бити досадна.

(НСПМ)

19. новембар 2014. | СРС @ 00.24 | Оставите коментар | Вести

Др Војислав Шешељ честитао српским четницима дан ослобођења српског Вуковара

seselj

Председник Српске радикалне странке и четнички војвода проф. др Војислав Шешељ честитао је српским четницима дан ослобођења српског Вуковара. На данашњи дан пре 23 године српски четници су, након тромесечних јуначких борби, ослободили Вуковар од усташких паравојних јединица.

Српски Вуковар био је први ослобођени српски град, који је, без борбе, уз помоћ режима у Београду, предат усташкој хрватској држави. Др Војислав Шешељ и његова Српска радикална странка никада се неће одрећи ни једног педља српске државе и учиниће све да Република Српска Крајина и српски Вуковар поново буду у саставу Велике Србије.

18. новембар 2014. | СРС @ 15.03 | Оставите коментар | Вести

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

22 гостију прегледа сајт