Српски националисти

Вучићеви квазипатриотски залуђивачи

angela-merkel-aleksandar-vucic-1

Пише: Ненад Пиваш

Од 2008. коју је поред проглашења независности Косова, обележило о цепање Српске радикалне странке, челници „нове и модерне“ СНС уверавали су нас како су се променили, како заслужују нову шансу, како више неће водити политику „сукоба са целим светом“ (а заправо супротстављања притисцима на Србију и Србе).

Требало је убедити странце, али и разочаране гласаче ДС-а, УРС-а, па и ЛДП-а, да њихове жеље и приоритети могу ефикасније бити остварени уколико напредњаци дођу на власт. Међутим, ваљало је задржати и старе гласаче из времена док су Вучић и Николић били у радикалима и у том циљу је део суверенистички и патриотски декларисаних аналитичара кренуо да нас убеђује како је нова реторика само варка, а стара политика је и даље ту и има да изађе на видело чим дођу на власт.

Но, 2012. Вучић је дошао на власт, а претходне речи и обећања како се променио, кренуо да потврђује и делима, тако да ранија стратегија више није могла да буде ефикасна, али је зато пронађена нова. Власт, наиме, има добре намере, жели дисконтинуитет са политиком „Европа нема алтернативу“ али не сме да крене да делује у том правцу јер иначе следи медијска сатанизација, обојена револуција, тј. украјински сценарио и отварање неколико кризних жаришта.

aleksandar-vucic-u-feketicu-1Некада у будућности активнији отпор Србије ће бити могућ, али за то треба сачекати, до тренутка када Вучић преузме комплетну власт (догодило се и формално након избора 2014), до руске победе у Украјини, до нове глобалне расподеле карата или када већ, то наши крипто-аналитичари нису баш најсигурнији, али ће тај тренутак доћи, главно је да сада претерано „не чачкамо мечку“. Уосталом, патриотска опозиција је слаба, а ДС, чији нам повратак стално, попут Дамокловог мача, виси над главом, још гори су од СНС-а, те о другим опцијама не треба много ни размишљати уверавају нас они.

Очигледно наши залуђивачи патриотске јавности попут Гебелса мисле да сто пута поновљена лаж постаје истина, но ја бих рекао да се сви њихови покушаји да оправдају Вучићево полтронство могу врло лако раскринкати. Део тог раскринкавања свакако мора бити и анализа онога шта би једна национално одговорна влада, која у скупштини има подршку равну оној коју сада имају напредњаци могла да уради. Да кренемо дакле од почетка.

Опасност медијске сатанизације у случају активнијег супротстављања Западу врло се често наводи. У таквим анализама обавезно се налазе констатације како су странци ти који имају највећи утицај на медије, те уколико се замериш њима врло брзо постајеш отворена мета. Ово није тачно јер је управо власт та која има и највећу контролу и највећи потенцијал за исту. РТС, Студио Б, Политика и Вечерње новости су утицајни електронски и штампани медији у којима власт директно поставља своје људе по избору. То што су они данас проевропски је последица опредељења актуелне власти, а не наводне контроле амбасадора над њима.

Такође, власт има потенцијал и за одлучујући утицај у многим приватним медијима попут Пинка и разних таблоида, јер иако формално не утичу на избор кадрова у њима, власници ових медија обично воле да имају добре односе са режимом и своју уређивачку политику формирају тако што му повлађају. Неки медији попут Б92, Блица, Данаса и Е-новина јесу, и увек ће бити, на таласној дужини Брисела, Берлина и Вашингтона, али веровање да би они могли имати и приближан утицај медијима под контролом државе не заслужује неки посебан коментар.

Помињање украјинског сценарија је делимично у вези са тврдњом о наводној конроли медија од стране амбасадора. Ту се полази од претпоставке да би нека, Империји непослушна власт морала да се чува нове обојене револуције коју би ови врло лако изазвали. Ту врло радо наводе несрећне случајеве Слободана Милошевића и још више Виктора Јануковича, јер је био, засад, последњи у низу који је своју каријеру завршио на тај начин. Ово може да делује застрашујуће на први поглед, јер се нама већ догодило пре 14 година, а Украјини се догодило недавно.

Међутим, након пажљиве анализе видећемо да је такав сценарио у потпуности искључен. Тип људи који је чинио главну снагу Евромајдана су борбени украјински националисти од којих су многи чланови навијачких група водећих фудбалских клубова у Украјини. Слично је било и код нас 5. октобра, наиме, иако су странке ДОС-а великим делом биле другосрбијанске провинијенције највећи број људи који су за њих гласали и који су блокирали улице нису били такви, поред људи који су на СПС били огорчени јер су били незадовољни животним стандардом било је и јако пуно националиста који су Милошевића видели као издајника, „комуњару“, човека који је пустио Крајишнике низ воду и који нас је „посвађао са историјским савезницима“ итд.

lagamdzija-vucic

И ту су битну улогу одиграли борбени националисти из редова навијача. А како данас изгледа профил просечног фана Европске уније у Србији? То је пацифиста, противник национализма (пре свега српског), који страхује од сваког конфликта и који очекује да ће му бољи живот стићи тако што ће дочекати чланство у ЕУ. Овакав тип људи би због одустајања од евроинтеграција могао да напише статус на фејсбуку и евентуално да организује неки мањи митинг, али освајање власти на улици и сукоби са полицијом спадају у ризике које они нису спремни да предузму. А шанса да група хипстера и панкера предвођених Петром Луковићем добије подршку неке навијачке групе је никаква.

Плашењем са отварањем кризних жаришта крипто-аналитичари шаљу поруку да би западне земље кренуле активно да раде на разбијању и слабљењу српског фактора у региону у случају да власт крене да брине о нашим интересима. То би подразумевало ствари попут Олује на северу Косова, играње на карту војвођанског сепаратизма, претварање Зукорлића у балканског ел-Багдадија… Овај став заслужује највише пажње јер је он у очима дела патриотске јавности присутан у већој мери него прва два, њега имају и неки којима није жеља да по сваку цену оправдају Вучића. Он произилази пре свега из неразумевања српско-америчких односа и претпоставке да сва зла која су нам се дешавала од распада Југославије до данас представљају казну за нашу непослушност и некооперативност. А ствари стоје управо обрнуто, у оним тренуцима када смо заиста били некооперативни то је била последица тога што нисмо хтели да пристанемо на њихову политику.

Њихова политика произилази из њиховог интереса који подразумевају да нас треба раслабити јер смо потенцијални руски играчи и јер желе уједначен однос снага у региону до ког се долази тако што оне који су велики за услове тог региона (нас) уситњавају, а оне који су мали (Бошњаке, Албанце Црногорце монтенегринске провинијенције) помажу. То су њихови интереси без обзира на спољнополитичко опредељење Београда, те је њихово делање увек исто, разлика може бити једино у реторици, па ће нас, уколико им се супротстављамо, звати непријатељима, а ако их слушамо партнерима. Чак и многи добронамерни српски политичари су веровали да се пријатељство Вашингтона може купити тако што би се са њима направио неки компромис на штету свог народа, због чега би они требало да нам буду захвални и да нас прихвате као равноправне партнере.

ivica-dacic-aleksandar-vucic-hasim-taci-ketrin-eston

А стварност нам показује да је другачије, сваку кооперативност они доживљавају као одраз наше слабости, то код њих ствара уверење да све могу постићи са притисцима што им даје добар рецепт за даље деловање према нама. Такође, ваља констатовати и да су према онима који су им се супротстављали били далеко „великодушнији“ иако су их наравно мање тапкали по рамену. Одбијање Венс-Овеновог плана и наставак српске борбе у БиХ довели су до далеко повољнијег Дејтонског споразума.

Одлучан отпор за време бомбардовања 99. довео је до Резолуције 1244, која је, уз све своје мањкавости, ипак далеко боља од свих пакета и договора након 2000. Одлуке да је пут у ЕУ безалтернативан, да треба изручити све оптужене Хагу, „реформисати“ војску, пустити Косово и Србе на њему низ воду нису довеле до престанка западне подршке свакоме ко је у сукобу са Србима. И даље се заговара јачање аутономије Војводине које треба да доведе до конфедералног статуса Србије а просепаратистичке организације попут Независног Друштва Новинара Војводине добијају финансијску подршку од организација као што је Национална задужбина за демократију, иза које стоји америчка држава.

За Босну и Херцеговину се, са друге стране, говори да треба бити што централизованија, да би била ефикасна. А толерише се и тихи притисак на Србе у Црној Гори чији је циљ њихова асимилација. Формирана је 2009. неформална група под именом „Пријатељи Санџака“ коју чине амбасадори САД, Немачке, Француске, Турске и Велике Британије. Никада се није чула чак ни јавна подршка територијалном интегритету (крње) Србије, док се подршка територијалном интегритету суседа редовно помиње.

Наравно, постоје границе колико се далеко сме отићи у пружању отпора, као што постоји и шанса да се у тој партији шаха неславно прође, али послушност и непружање отпора су до тог неславног завршетка сигуран пут! Шта би дакле могла да уради једна национално одговорна влада која би у парламенту имала онакву већину какву тренутно има Вучић? Могла би пре свега да одустане од евроинтеграција, поред тога што Србија нема разлога да тражи чланство у организији која јој је геополитички ненаклоњена могли би извући поуку и из негативног искуства земаља источне Европе којима чланство у ЕУ није донело користи, а са којима имамо много више сличности него са развијеним западним економијама. Такође, уз то следи и окретање оним државама које су нам наклоњене, пре свега Русији, али и покушај успостављања добрих односа са Бугарском и Румунијом, и то такође спада у наш регион, али се некако обично заборавља.

aleksandar-vucic-toni-bler-1

Следеће што би могла и што би требало да уради је да укине аутономију АП Војводине. Установљена од стране људи који у најмању руку нису били добронамерни према Србима она нема никакав разлог за постојањем, њеним укидањем, не само што би нестало згодне тврђаве за потенцијални сепаратизам већ би дошло и до велике уштеде, до чега је влади наводно веома стало, јер неби било финансирања гломазне и непотребне управе. Ако око Косова ништа неби радила и ако би замрзнула конфликт то би било много боље од активног гурања Срба у систем независног Косова што сада ради. У економској политици би могла више да брине о интересима грађана а мање о мишљењу ММФ-а. И последње, не и најмање важно, то подразумева другачију културну и идентитетску политику. То значи да се више не снимају филмови о ратовима у којима су српски војници представљени као Орци у Толкиновим романима, достојно обележавање стогодишњице Првог светског рата, неговање осећања српског јединства, подршка Србима у Црној Гори, повезивање са Републиком Српском, стварање брендова…

Да је Вучић заиста национално одговоран, као што тврде они крипто-аналитичари којима је стало да му по сваку цену очувају патриотски ореол, он би уз овакву подршку у парламенту све ово могао да уради. То чак не би могло изазвати никакве санкције и бомбардовања као што се догодило 90-их. Све што би могло да га задеси је да му престану стизати похвале од људи којих су ових деценија своју каријеру и афирмацију стекли тако што су учествовали у сатанизацији Срба. Била би ту и понека осуда Савета Европе, намрштен Јелко Кацин, и то је то. Неке веће акције могу довести и до већих сукоба са великим силама, који може имати неизвестан исход, за ово наведено, што би нам јако пуно значило је потребна само чврста одлука. Свесни су тога вероватно и видовњаци међу криптоаналитичарима но њихов циљ је да Вучићево продавање магле прогласе за нови стандард патриотизма. Њихово подршка режиму је пуно штетнија од подршке коју му дају одређени другосрбијанци, која чак може бити и корисна јер се открива његову праву природу, и зато заслужује посебну пажњу.

(НСПМ)

5. август 2014. | СРС @ 17.19 | Оставите коментар | Вести

УКРАЈИНСКИ НОВИНАР СЕРГЕЈ БЕЛОУС НЕСТАО КОД ДОЊЕЦКА!

Магистар историје Сергеј Белоус, родом из Харкова, Украјина, нестао је у петак увече, 2. августа 2014. године убрзо након преласка руско-украјинске границе.

Сергеј Белоус борави у Београду, Србија, од септембра 2013. са намером да прикупи податке за планирану докторску дизертацију на тему интернационализације косовоског питања 90-их година прошлог века. Немири у Украјини су Сергеја затекли у Србији. Као припадник рускојезичног становништва угроженог од стране профашистичке хунте која је у фебруару захватила власт у Кијеву, Сергеј је одлучио да продужи свој боравак у Србији. У међувремену, писао је низ аналитичких текстова о ситуацији у Украјини за београдски недељник „Печат“ и друге публикације. У склопу свог научноистраживачког рада више пута је боравио на Косову и Метохији. Као сарадник „Историјског пројекта Сребреница“ учествовао је на неколико трибина Пројекта, међу којима се истиче његов допринос презентацији о преврату у Украјини на Коларчевом универзитету у фебруару у Београду и предавањ о „обојеној револуцији“ у Украјини на скупу у Академији наука Републике Српске у априлу 2014. у Бања Луци.

kijev-fasisti

Недвосмислено критички ставови које је Сергеј заузео у српским медијима према политици кијевске фашистичке хунте, која га је пре два дана заробила, потенцијално стваљају његов живот у опасност.

Непосредно после пуча у Кијеву 22. фебруара 2014. године, трећи секретар украјинске амбасаде у Београду је Сергеју открио да је већ дуже времена прикривени припадник пронацистичког „Десног сектора“ и претећи га је упозорио да амбасада прати Сергејеве медијске активности и да га „држи на оку.“

Нестанак Сергеја Белоуса, задњи пут виђеног у близини контролног пункта кијевске хунте на територији Доњецке републике, изузетно је забрињавајући. Као британски новинар Грем Филипс, који је радио за руску медијску кућу „Russia Today“ и чији су објективни извештаји хунти били кост у грлу, и Сергеј Белоус је сада у опасности из  сличних разлога. Војне снаге хунте су Филипса два пута заробиле током задњих неколико месеци, али су оба пута морале да га пусте на слободу због међународних протеста и негативног публицитета. Неопходно је пружити помоћ и Сергеју Белоусу на исти начин.

Ако сте приватно лице, молимо вас да се обратите амбасади Украјине која је најближа вама (списак и контакт информација дипломатских представништава Украјине у водећим западним државама и у Србији и Босни и Херцеговини налазе се у продужетку) и да категорички захтевате да се расветли судбина грађанина Украјине Сергеја Белоуса и да се без одлагања ослободи ако је задржан од стране снаге под контролом тренутних украјинских власти у Кијеву. Ако сте медијска организација, молимо вас да што пре и обимније распространите вест о нестанку Сергеја Белоуса на истоку Украјине и да позовете јавност да изрази активну забринутост у вези са његовим случајем.

СРС @ 10.26 | Оставите коментар | Вести

ЗВОНКО МИХАЈЛОВИЋ: Циљ „Заједнице српских општина“ стављање Срба на Косову и Метохији под контролу Приштине

Zvonko Mihajlovic

„Такође сам склон веровању да није било само једне “жуте куће“,односно импровизоване болнице у Албанији, већ више њих и да су се оне налазиле на самој територији КиМ, за шта постоје живи сведоци који ову тврдњу могу да поткрепе својим исказима“ рекао је у интервју за СРБИН.ИНФО предстaвник Срба са Косова и Метохије Звонко Михајловић, бивши посланик Српске радикалне странке и бивши председник општине Штрпце.

Главни тужилац Еулекса за истрагу трговине органима Клинт Вилијамсон изјавио је да засад “нема доказа” да је на Косову деведесетих било трговине органима. Како коментаришете чињеницу да је прошло толико времена од извештај Дика Мартија о трговини људским органима, а да још увек истрага тапка у месту?

Формирање суда који би се бавио суђењем за ратне злочине почињене на простору КиМ, имао би исту улогу и задатак као и међународни кривични суд у Хагу. И један и други имају првенствено исти задатак, а то је амнестија Америке и НАТО пакта за све почињене злочине над једном сувереном земљом и њеним становништвом. Због тога je он има пре свега политичку, па тек онда правну улогу. Што се простора КиМ тиче, неспорна је чињеница да је у јужној Српској покрајини било ратних злочина и да о томе постоје бројни докази и сведочења очевидаца. Они су углавном почињени непосредно по формирању тзв. ослободилачке војске Косова, у сврси оглашавања постојања ове паравојне терористичке организације, а у највећој мери након повлачења Српске војске и полиције после потписивања Кумановског споразума.

hasim-taci-zuta-kuca-euleks otkriva ko je umesan u trgovini organa

Дакле, комплетно деловање ОВК у овом периоду сводило се на етничко чишћење Срба који нису избегли заједно са војском и полицијом. Циљ је био ствaрање моноетничког простора на коме нема више Срба. Сви методи у остварењу тог циља су били дозвољени. Углавном је то била брутална сила са фаталним последицама. И оно што је најважније рећи јесте то да је у то време на КиМ било присутно 50.000 војника и полицајаца у оквиру мандата УН, а сходно резолуцији 1244 СБ, који су немо посматрали шта се дешава око њих, без икакве жеље да то спрече.

У многим ситуација било је правдањa таквих поступака па чак и пружањa логистике. О већини тих злочина који и данас трају, само кроз неке друге перфидније методе, постоје много материјалних доказа. Постоје видео записи, који потврђују тврдње да је било етничког чишћења Срба.

Што се трговине људских органа тиче,и о томе постоје бројна сведочења како жртава тако и починиоца који под притиском савести желе да проговоре. Све је јасније да су несрећни Срби страдали после прекида ратних сукоба јер су били чувани за евентуалну размену до које није никада дошло јер је Српска страна безусловно ослободила све заробљене припаднике ОВК. Такође сам склон веровању да није било само једне “жуте куће“, односно импровизоване болнице у Албанији, већ више њих и да су се оне налазиле на самој територији КиМ, за шта постоје живи сведоци који ову тврдњу могу да поткрепе својим исказима. Проблем је и у српским правосудним органима који под притиском политике не желе да се цео случај истражи темељно и стручно како би јавност сазнала пуну истину.

Како коментаришете борбу такозване „Српске листе“ за што већи број Срба посланика у такозваном „Косовском парламенту“? Да ли је то заиста борба за српске интересе?

Због Европског пута Србије који нема алтернативу,влада у Београду је пристала на споразум незабележен у новијој српској историји. Бриселски споразум је штетан и опасан до те мере да суспендује комплетну државност Републике Србије на КиМ. Његове фаталне последице које следе кроз примену на терену не би било ,да на КиМ нема присталица те и такве политике.

А ко су Срби који су присталице тога? Углавном су то људи који су окупљени око СНС и СПС као и резервна Тачијева странка СЛС. Они су ти који се утркују у слуганству, како влади у Београду која преко њих спроводи своју изданичку политику на терену, а тако и властодршцима у Приштини који у овим људима види своје “партнере“, преко којих реализује своје интересе и циљеве. Тако да, све што ови људи раде уствари раде на штету сопственог народа.

nemanja sarovic zastava kosova

Због преваре на изборима потенцијалних наивних бирача себе су назвали листом “Српска“,иако у њима нема ничег српског. Устав Косова који они признају јасно прецизира да та групација “Срба“ може да има укупно 10. загарантованих места, а све преко може да седобије једино на бирачким местима, што је мало вероватно. Тако да смо данас сведоци борби унутар те листе, уствари расподела загарантованих 10. места.

Неповерење међу њима је огромно. Циљ формирања те листе је фактичко признавање “Републике Косово“ од стране “Срба“ који партиципирају у парламенту и влади Косова. То је и вероватно разлог због којег учешћа на тим изборима узимају необразовани људи ниског морала, људи без искуства, коцкари, преваранти, полтрони… а свима њима је заједнички именитељ то што су спремни да почине отворену издају. Иначе до мандата долазе изборним фалсификатима и диловима са албанским партијама. Мада све то има своју цену коју касније плаћају наивни Срби који следе овакву издајничку политику.

Ових дана смо сведоци како шеф канцеларије за Косово и Метохију „херојски“ брани „Парк мира“ и жардињере на мосту у Косовској Митровици, пошто су барикаде на мосту уклоњене. Како смо дошли до тога да се је борба за Косово свела на одбрану паркова?

Република Србија већ 15 година нема јединствену националну стратегију за одбрану КиМ и њено очување у свом саставу. Нити се пак то од оваквих влада које се смењују од 05. октобра на овамо може очекивати. У таквој једној ситуацији борба за КиМ се своди на периферне ствари које се вешто користе у маркетиншке сврхе режима приказујући некаква силна залагања челника власти у борби за КиМ. Барикаде на мосту у северној Косовској Митровици су се саме наметнуле као одговор на сталне покушаје Албанаца из јужног дела града да озбиљно угрозе сам опстанак Срба. Дакле нико их није желео, ако за њих не би постојала реална потреба. Касније су оне постале симбол отпора Срба јер су биле прва борбена линија одбране. И све док су Срби угрожени са свих страна, и све док нема ко да их заштити, постојање оваквих видова самоодбране је у потпуности оправдан.

kosovska-mitrovica-foto-twitter-1403451058-521125

Боље је имати барикаде на мосту, него колоне Срба који напустају своја вековна огњишта. Одлука о уклањању барикада од стране Косовске локалне власти уствари најбоље говори о самој власти и њеној природи постојања. Овде се ситуација са југа КиМ у потпуности пресликава и ради се по истом сценарију, а он је Србе на Србе. Што се шефа канцеларије за КиМ тиче више је него очигледно да је у питању човек који слепо извршава туђе налоге, а своје посете КиМ користи за бацање прашине у очи Србима,који и даље подлежу снажној медијској манипулације ове власти. Дакле после бриселске капитулације маневарски простор за деловање је у најбољој намери сведен је на минимум.

Да ли ће формирање „Заједнице српских општина“ допринети побољшању положаја Срба на Косову и Метохији?

Српске институције које су успеле да се одрже у срединама са већински српским становништвом представљале су сигурност Србима и нека врста гаранта да нас држава Србија никада неће напустити. Међутим, све се мења на штету Срба оног тренутка када Ангела Меркел те институције проглашава паралелним, иако су легалније од косовских, а такву формулацију прихвата сам врх Србије.

Од тог момента креће некаква прича о формирању некакве “Заједнице српских општина“,која уствари треба да преузме део надлежности институција које ће бити интегрисане у тзв. косовски систем. Иако је свима јасно да у косовском систему постоје два нивоа власти, и да њихов устав не предвиђа постојање измишљене заједнице,није тешко закључити да ће се њене надлежности свести на нешто што је делокруг рада невладиних организација, са тим што ће све овде бити под строгом контролом Приштине.

ivica-dacic-aleksandar-vucic-hasim-taci-ketrin-eston

Дакле, живот Срба ће засигурно постати неподношљив оног тренутка када такав један пројекат заживи, а српске се институције угасе и интегришу. Само наивни исчекују њено формирање и они који су продали душу ђаволу, па сада саде тикве са њим. Рекапитулација би била таква да је једна велика издаја на делу. Да у тој издаји учествују многи “Срби“, како на врху,тако и на локалу ,потпуно свесно и злонамерно. Оправдања за то нема, и неће га бити. А да ли ће неко за то да одговара, пред Богом и људима ,остаје да се види – поручује Звонко Михајловић.

(Србин.инфо, Теша Тешановић)

2. август 2014. | СРС @ 17.17 | Оставите коментар | Вести

Срби и Грци морају да створе нову балканску силу – имамо исте проблеме и заједничке непријатеље

Димитрис Тоусиадис, уредник магазина „Ликореја“, политички активиста, одраније познат као организатор слања хуманитарне помоћи српским енклавама на Косову, протеклих недеља имао је и нешто другачији ангажман, када је организовао слање помоћи и за делове Србије, након разарајућих поплава које су погодиле нашу земљу.

У интервјуу за НСПМ Тоусадис говори о односу Грка и Срба, економској кризи у својој земљи, али и о проблемима и изазовима које православне државе на Балкану имају.

Како Грци гледају на проблем Косова и Метохије?

- После Срба, Грци најбоље схватају ситуацију на Косову. То је зато што смо ми имали исту трагедију на Кипру. Изгубили смо пола острва у Турској инвазији 1974. Хиљаде Грка убијено је од турске армије у сарадњи са турском мањином. Хиљаде Грка је изгубило куће и постали су избеглице, на сопственом острву. Читави грчки градови су у потпуности напуштени. У неким селима где мештани нису желели да напусте место свог рођења, они су се и задржали, али су тотално изоловани и ограђени на окупираној територији. То је највећа трагедија у модерној грчкој историји, губитак доброг дела наше отаџбине и крварећа рана за све Грке. Када се Србима десила трагедија на Косову, у томе су Грци видели други Кипар. То је било исто за нас. Осетили смо се исто као и ви, толико нас је дубоко ситуација дирнула, да су многи Грци желели да приступе српској војсци како би се борили. Такође, имајте на уму да Грци Србе сматрају за братски народ, и да су многи наши младићи се већ борили у Босни као добровољци.

Лично сам био стациониран у Урошевцу шест месеци као део грчког контигента КФОР-а и посетио сам Косовску Митровицу 1999, тако да имам и личног искуства са ситуацијом на Косову. Овог пута смо одлучили не само да пошаљемо помоћ Србима на Косову, већ и да информишемо Грке преко медија, о невероватној неправди која је задесила срце српске отаџбине. Скоро сви међународни закони су прекршени у случају Косова, и Србија се суочава се уценама Запада које крше све принципе међународне правде. Као прво ми не признајемо легитимност деловања ОВК. Захтевамо повратак целог Косова и Метохије Србији, повратак све имовине, и узимање стања на терену пре етничког чишћења као основе било каквих преговора. НАТО је окупациона војска која сарађује са терористима ОВК. То би требало да буде у потпуности неприхватљиво за Европу, а Србија не сме да врши било какве преговоре са ЕУ, ако ЕУ не жели да призна ове чињенице.

Кипарски навијачи

Срби и Грци су традиционални савезници и браћа, али, сада обе нације имају проблема са неоотоманском политиком Ердоганове Турске. Како гледате на улогу коју Турска игра у геополитици Балкана? Да ли постоји простор за српско-грчку сарадњу против неоотоманске политике?

- Нема сумње да се налазимо у глобалном геополитичком рату. Турска експанзија на Балкан је велика претња ако узмемо у обзир да они организују и финансирају не само муслиманску популацију, већ и Албанију, званично Скопље, Молдавију и друге. То је сила која делује данас само за Турске интересе и против будуће стабилности на Балкану. Само јак православни блок на Балкану може да гарантује будућност за источну Европу. По мом мишљењу Ердоган је вероватно један од највећих лидера модерне Турске. Са друге стране Европска унија у својој политици према Балкану, готово у потпуности следи интересе САД, тако да за нас нема Европе. Сами смо.

С друге стране, Балкан је најважнија стратешка тачка у целој Европи и источном Медитерану, а можда и кључна област за целу Евроазију. Због тога САД желе да поделе и контролишу регион. Узимајући у обзир оно што се је десило Југославији и јачање муслиманске популације, немамо пуно избора. Православни народи две највеће земље на Балкану, Србије и Грчке, морају да се организују ван државних апарата и да почну да врше озбиљан притисак. Уколико успемо да променимо режиме у нашим земљама и да преокренемо ситуацију, а Русија нам помогне у томе, могли бисмо да се надамо великој промени у правцу формирања снажне силе на Балкану, која би гарантовала стабилност ијединство, али и велики економски напредак Грчке, Србије, можда и Бугарске. Имамо исте проблеме, сами смо, а време нам истиче.

Тренутно је Грчка у великој економској кризи која је погодила широке слојеве становништва. Који су друштвени ефекти кризе?

- Економска криза у Грчкој је уништила средњу класу која је представљала ступ подршке великих партија, а уједно је тешко погодила и омладину и најсиромашније. Ови делови друштва су онда постали радикални из више разлога. У последње две године, екстремна левица и екстремна десница су сакупили све те бесне људе, а у истом периоду у грчком друштву је превладала мржња, бес и депресија. Морам да кажем да велики медији играју битну улогу у овоме.

У току је јак психолошки рат против грчког народа, нарочито изражен на телевизији. Феномен масовне депресије јасно осликава податак о 3 хиљаде самоубистава само у току прошле године. Али осим овога, ништа се суштински није променило у грчком друштву нити у размишљању Грка, бар не ништа на боље. Што се тиче грчке радничке класе, она више не постоји. Највећи део омладине је незапослен и потпуно незадовољан стањем у земљи, док имамо великих проблема са имигрантима. Због свега тога, већи део омладине је постао врло радикалан, или је емигрирао у друге земље. Те тензије представљају бомбу која ће, пре или касније, експлодирати ако се ствари буду наставиле у том правцу.

Који су узроци грчке економске кризе? Ко је кривац за њу?

- Грчка економска криза је резултат деловања корумпиране елите која диктаторски контролише ову земљу последњих деценија. Њу чине политичари, олигарси, медији и велики број радника у државној администрацији. Ове поменуте групације у сарадњи са руководством ЕУ су уништили економију, створили огроман дуг и обавезали народ да им служи. Као рак су корумпирали читаво друштво. Било је врло јасно још пре неколико десетина година, да ово друштво иде право ка свом уништењу са болним ефектом на народ и земљу.

Једна од главних стратегија система је увек била „завади па владај“. Тренутно у Грчкој отпор према садашњем систему је подељен између левице и деснице. Можете ли нам рећи нешто о томе? О стратегији одвајања вас на два дела? Да ли постоји могучност националног помирења између различитих политичких снага у Грчкој?

- Као што сам већ рекао, левица и десница у Грчкој имају крваву историју. Ми смо имали крвави грађански рат после Другог светског рата, а сада се ти духови прошлости поново буде. Ако ме питате зашто, једино што могу да кажем јесте да су људи данас збуњени око тога ко је њихов прави непријатељ. Желе да окриве неког другог, па су слепи од жеље за осветом. Медији и стране силе раде све да ојачају овај сукоб, да би збунили и поделили грчки народ, а затим са њиме владали.

Ипак, треба рећи да је левица та која је изгубила грађански рат, постала либерална, и која сада има највећи проблем да прихвати другачије од себе. Највећа криза у Грчкој је идеолошка криза. Старе идеологије су сада мртве и не могу нам донети визију будућности, озбиљно формулисано решење за данашњи свет. Тако у Грчкој постоји врло јак трећи део друштва који нико не представља, који нема везе са старим политичарима и који покушава да нађе неке нове идеје које ће превазићи старе идеологије. То су углавном млади људи, који имају свеже идеје, другачији начин размишљања и понашања, који нису против Европе али су разочарани у ЕУ, и већина њих уопште не гласа, тако да верујем да смо тренутно у процесу великих промена које воде ка грчкој политичкој трансформацији.

Коју поруку би сте желели да пошаљете српском народу?

- Ми морамо да формирамо сарадњу између српских и грчких друштвених покрета, али на једној новој идеолошкој основи која ће нас ујединити и дати наду за будућност. Само ми можемо да променимо Балкан. Срби и Грци су братски народ који се осећају као једно, а ако ми то не искористимо, и не нађемо политичко оружје да превазиђемо подељености, онда ништа не можемо да очекујемо ни од наших влада. У сваком случају, ми ћемо радити на томе. Запамтите да сама чињеница да имамо заједничке непријатеље и истоветне проблеме може довести до деловања које ће нас ујединити, али, само реално деловање доноси право јединство.

(Теша Тешановић – НСПМ)

19. јун 2014. | СРС @ 18.56 | Оставите коментар | Вести

Режимска пропаганда, или заваравање „завером“ против Вучића

vucic 6

(Ненад Пиваш)

Љубитељи конспирологије имају пред собом читав низ убедљивих и неубедљивих теорија, но за разумевање стварности која нас је снашла верујем да ћемо сви морати да се упознамо и са једном новом варијацијом – са завером против Вучића.

Када се говори о завери против некога, обично се подразумева да скривени и подмукли планови против дате особе заиста и постоје. Но, како сам уверен да овде то није случај, било би правилније рећи да је у питању теорија о завери против Вучића.

Како се са тим почело? Од када је формирањем СНС-а 2008. почело Вучићево напуштање српског становишта, део аналитичара, који су волели да се о њима мисли као о родољубима, правдали су Вучићев еврофетишизам потребом да се Европска унија завара и наведе на неутралан став у процесу рушења Тадића, што је по њима био приоритет свих приоритета. Чим дође на власт, видећемо суверенизам на делу, уверавали су нас они.

Но како до тога није дошло, криптоаналитичари су кренули са другом стратегијом, са скретањем гнева патриотске јавности ка онима који нису фактор одлучивања, било да су на власти (Дачић) или у опозицији (Ђилас). Такође су са својих портала кренули интензивно да прате ситуацију у Украјини и да пишу о њој, наиме, ваљало је држати се неке теме која може помоћи очувању патриотског имиџа. Онда су прошли ванредни избори на којима је ДС тотално растурен, а СПС ослабљен ушао у нову владу, но није се стало.

Најпре је Драган Вучићевић, ударна песница Вучића и главни уредник Информера, у својим колумнама кренуо са плашењем како остаци остатака ДС-а, тајкуни, неконтролисане структуре у полицији и Запад (?!) раде на рушењу Вучића, у чему су му се придружили и Видовданци. Разлог за ову заверу је Вучићева решеност да се бори против корупције (која је по Вучићевићу не само проблем грађана Србије већ и примарни геополитички интерес Америке) и одбијање да се прикључи санкцијама против Русије, на чему су више инсистирали на Видовдану. Како знамо да поменути ни сами не верују у оно што пишу, то се опет не би могло назвати теоријом завере, већ пре пропагандом о истој. Међутим, о рушењу Вучића због става о украјинској кризи почели су да пишу и људи у чији патриотизам, интелигенцију и поштење нема разлога сумњати попут Мише Ђурковића[1] и Бошка Обрадовића[2]. На тој таласној дужини је и део патриотске јавности.

Верујем да ови ставови не стоје на чврстој основи. Наиме, у Бриселу, Берлину и Вашингтону су свесни да ова власт стоји на два стуба – на подршци коју добијају од њих усред испуњавања налога и ореолу родољубља, који из неких разлога (делом и захваљујући нашим криптоаналитичарима) и даље имају у очима једног дела јавности. Дакле, они су свесни да мора постојати нека ситуација где ће Вучић моћи да се понаша колико-толико суверенистички. Али које? Па украјинска криза је идеална прилика јер је ту став Србије чисто симболичке природе! Наиме, нити би позиција Европске уније и Америке у сукобу са Русијом била јача да се санкцијама против Русије прикључи и Србија, нити би Москва осетила било какву озбиљнију штету да јој Београд уведе санкције. А интересовање српске јавности за дату тему је велико, као и солидарност коју осећају према Русима. Дакле, савршена прилика да се одлуми патриотизам.

Запад би, наравно, волео да их Вучић следи и по том питању. Међутим, то за њих није од суштинске важности, битно им је пре свега да их слуша тамо где од његових одлука нешто и зависи, а то су сва унутрашња питања Србије и региона. Па је тако Бриселским споразумом у јужној српској покрајини угасио институције државе којом управља и угурао Србе у систем независног Косова. На снагу је ступио нови Статут АП Војводине, којим се присуство Србије у покрајини условљава поштовањем нечега што је дефинисано као европске вредности[3]. Ту је и прича о „промени свести“ и цитирање Радомира Константиновића, који је уз Латинку Перовић идеолошки отац Друге Србије.

Прва посета у својству премијера била је у Сарајеву, а да у одласку или повратку није свратио у Бањалуку (што се чак ни Борису Тадићу није дешавало). Ту је и присност са Милом Ђукановићем који је сваку власт у Београду пре ове сматрао „великосрпском“ и који и даље врши притиске на Србе у Црној Гори и СПЦ са циљем да изгради идентитет нове нације. ЕПС и Телеком су у плану за приватизацију, а економски ресори се додељују људима по укусу ММФ-а и Светске банке. Одрађује им и оно што многи пре њега нису хтели и смели, за шта добија похвалу од Ангеле Меркел[4] и Бајдена[5] (ко ли га онда руши?). Уз то, он се пред Империјом може похвалити још нечим што његови претходници нису могли. Он је, барем за сада, уништио српску суверенистичку опозицију.

Уосталом, да им је наша позиција око украјинске кризе толико битна, они би пут у Европску унију, тај Вучићев приоритет, уценили са кооперативним ставом, као што су до сада уцењивали око Хага и Космета, тј. око оних питања која су им заиста била важна. А то се не дешава. Чују се само благе сугестије да би било лепо да их следимо. Уосталом, чак и да је одлука о неувођењу санкција Русији искрена и без мотива да се негде одглуми патриотизам, она је сама по себи далеко од довољног како за обнову земље, тако и на стављање на црну листу Запада.

Оно што је такође битно је и чињеница да се досадашње давање патриотског легитимитета Вучићу показало као јако штетно за оне који планирају да буду носиоци те идеје. Након смене власти 2012. ДСС је и поред тога што се циљеви и приоритети нове владе нису разликовали од претходне заузео доста млак став према њој. До Бриселског споразума их уопште нису критиковали, а и након тога било је тешко изговорити име онога ко је стварни доносилац одлука, већ су све критике слате на рачун „режима“ и Ивице Дачића. Да ли је мотив овога био страх или вера да се Вучић може поново вратити на старо уколико се заузме помирљив и благо афирмативан став према њему тешко је рећи, битно је само то да ДСС након такве „стратегије“ није прешао цензус.

Дакле, оштрица критике не сме отупети!


СРС @ 18.07 | 1 коментар | Вести

Поход на Црвени трг бр 5, У Бога они верују!

Dusan opacic

(Душан Опачић)

„Хистерично трагање за нуклеарним оружјем је бескорисно. Уосталом, ми, односно наши цењени савезници, наоружали смо до зуба цео свет…“ Гор Видал, амерички књижевник

Коме америчка нација робује? Одговор можемо пронаћи у чињеници, да се грађани САД рађају у кавезу, неспособни да сагледају било какав свет изван својих зидина предрасуда и празноверја. Робују незнању и сами себи, по рецепту властодржаца који непрестано стварају јавно мњење у интересу корпорацијских мањина који контролишу већину, старајући се да грађани САД буду држани у константном незнању о њиховој стварности.
Обичан амерички грађанин није ни свестан, да се америчка војна империја ширила далеко прелазећи границу својих платежних могућности, и да је од 1950.године, већина владиних прихода бачена на ратовања.

Једноставно администрација из страха да се мржња према политичарима, може преокренути и према корпорацијској мањини која контролише већину, заговарају империју у име демократије оличену у агресији над другим народима и државама, док је стварна демократија са обе руке задављена у свом дворишту.

Тај задатак, држати просту већину под контролом корпорацијске мањине, један од кербера и значајни стуб владавине мањине је Њујорк тајмс. Тај утицајни лист ће се побринути да они који се дрзну и јавно кажу да САД морају напустити своју империјалну политику уколико икада жели да поправи општи хаос код куће, буду брутално медијски линчовани и проглашавани за непријатеља своје земље.

Настанак сваког покрета либералне природе, биће од самог почетка, беснилом из пера аналитичара Тајмса, сатанизован и јавно оптужен да угрожава националне интересе земље, власт и ауторитет властодржаца. У име Бога прогресивни лидери, морају бити преобраћени или убијани за своје властито добро и у интересу целе нације. Бог (корпорацијске мањине) захтева безпрекорну послушност од сваког свог пастира.

Педесетих година прошлог века када је на националну валуту стављена фраза „Ин Год wе труст“, тадашњи властодршци намерно или ненамерно директно су се огрешили о свој Први амандман Устава САД. Наиме у том амандману јасно стоји да америчка нација није небеског божанства са националном религијом као у Енглеској од које су се и ослободили.

Јесте тачно да сваки амерички грађанин има право да обожава бога по свом избору, али нема право да намеће своја веровања другима који обожавају и верују у нешто друго. У том амандману јасно се наглашава одвајање религије од државе.

Међутим некима је ипак одговарало, да сваког човека преобрате у своју религију, махом хришћани евангелисти. Амерички грађанин почиње да служи богу, држави и корпорацијским мањинама на начин који они захтевају од њега. Таква религија је и нанела много зла која су и данас актуелна. Мржња према црнцима и данас не јењава, док већини поклоника свог бога крвоток је затрован расизмом.

Конзервативни бес према идеји за једнакост жена са мушкарцима је и данас актуелан. Психопатска мржња према хомосексуалности добија огроман медијски простор, не полазећи од тога да сексуално понашање се не тиче никога, а понајмање закона. Како у којој држави диљем САД, на једном месту је забрањен абортус, на другом коцка, хомосексуалност и комунизам готово свуда.

Иако им закон не дозвољава извршење самоубиства и узимање дроге, дозвољено је да се купи оружје и пуца около , док закон о извршењу смртне казне изазива дубоко гађење у свим цивилизованим земљама. Због превише демократије америчка владајућа мањина успостављањем државе националне безбедности средином прошлог века донела је одлуку да ту исту демократију извози, у облику бомби и разних видова агресија која је дала разултат око педесет милиона мртвих широм света.

За број страдалих САД су директно и индиректно одговорне у последњих седамдесетак година. Никада ниједна влада САД није одговарала за извршене злочине. Свака влада САД у последњих седамдесет година је учинила све да та држава не буде у миру. До распада СССР-а, упорно се трагало за непријатељем, у највећој мери имагинарним.

Чињеница је да ниједна држава која је погођена агресијом од САД, реално није угрожавала њене националне интересе. Амерички књижевник Гор Видал је у јавном писму Министарству иностраних послова САД са почетка деведесетих прошлог века , верно доказује тезу о имагинарном непријатељу и додаје: “ Предложио бих да се Министарство иностраних послова врати свом некадашњем корисном али досадном послу обавештавања о другим земљама како бисмо могли више сазнати о томе шта желе да купују од нас.

Хистерично трагање за нуклеарним оружјем је бескорисно. Уосталом, ми, односно наши цењени савезници, наоружали смо до зуба цео свет…Немамо ни новца ни памети да би смо контролисали сваку државу на земаљској кугли.“

Своје писмо завршава са већом дозом хумора: „…Уколико неки зао диктатор са Мадагаскара жели да баци нуклеарну бомбу на Вашингтон или да га уништи биолошким оружјем, нећемо моћи бог зна шта да учинимо. Сигурно је да ће ЦИА , како је данас организована, бити последња која ће сазнати за његову намеру, а прва ће извући користи из његове кварне завере…“
Видал никада није добио званичан одговор на своје писмо од поменутог министарства. Толико о држави која показује поштовање према свом познатом писцу и бившем политичару из редова демократа.

Данас амерички грађани који могу да виде изнад наметнутих зидина једном друштву од стране своје власти, забринуто говоре о стању у коме се налази наша планета. Нуклеарне пробе, разноразни експерименти као вирус почиње да напада САД. Сателити сигнализирају да су нижи слојеви атмосфере препуни прашине.

Промена климатских услова, земља и вода затровани. Док су разумни забринути за судбину земље и планете, они што у Бога верују су спокојни. По њиховом ова планета представља само позорницу за небеса. Зашто би се бавили чишћењем.
Наставиће се.

Аутор текста је новинар из Београда

СРС @ 17.49 | Оставите коментар | Вести

Сиријска амбасада славила Асадову победу на изборима са српским националистима

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Сиријски дипломата Мазеин Обеид и Светислав Мађаревић председник омладине СРС београд.

Данас у 12 часова у амбасади Сиријске арапске репиблике просалављена је убедљива победа Башара ал- Асада на скорашњим изборима.

Како каже дипломата Мазеин Обеид, демократска победа Башара ал-Асада претставља доказ да терористи који се претстављају као опозиција немају подршку сиријског нарада већ иностарним оружјем покушавају да потчине народ.

На пријему у амбасади обратио се политиколог Хоакин Флорес предсетник центра за синкретичке студије, и истакао да је победа сиријске цивилиѕације над инвазијом подржаном од стране САД, била болна победа. Ту победу запад неће званично да призна, ова победа је остварена по великој цени, та цена је произвела штету које ће пуно коштати да се поправи. Развој догађаја у Сирији и отпор сиријског народа претставља глобалну прекретницу.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Догађај је у сарадњи са амбасадом организовала унија сиријских студента, а били су присутни и претставници омладине српске радикалне странке.

Сиријски дипломата Мазеин Обеид се захвалио онима који у Србији дају подршку Сиријском народу против тероризма.OLYMPUS DIGITAL CAMERA

 

Мазеин Обеид са делегацијом СРС

15. јун 2014. | СРС @ 14.19 | Оставите коментар | Вести

ДВЕРИ на ДЕЛУ!

Шта то беше доследност?

Данас смо против СНС, јуче смо били против ДС, данас дајемо подршку СНС, сутра сам ОК са Ђиласом, е данас ћемо са СНС да рушимо ДС, јуче смо били добри са СПС, позивамо ДСС и СРС, прозивамо СРС, ДСС је неозбиљна итд. Погађате, Двери!

Ниједна власт се никада није рушила тако што се данас против ње протестовало у Београду, испред Владе, а сутра дан са истим тим присталицама режима, али у Новом Саду, протестујете против неких других. Данас смо против режима, сутра смо са режимом (добитна комбинација Вука Драшковића). Под слоганом „Како ветар дува“ – Двери свакодневно мењају своје ставове.

Избори 2012. године се приводе крају а ми читамо текстове следеће садржине:

Београд (12.5.2012., Срна) – Незадовољне присталице Српске напредне странке и Покрета „Двери“ данас поподне одржали су протестну шетњу централним улицама Београда због наводне крађе на изборима, јавља Тањуг.

d1

Они су кренули са  Трга  Републике, прошли поред зграде у којој се налази Републичка изборна комисија,  Дома народне скупштине у Булевару краља Александра, те седишта Градског одбора Демократске странке и потом се вратили  на централни београдски трг.

Учесници протестне шетње су се потом разишли. Протест је прошао без инцидената.

Лидер СНС Томислав Николић најавио је да ће ова странка од сутра кренути у протесте због, како је рекао, изборне крађе.

Републичка изборна комисија (РИК) одбацила је данас као неоснован приговор председничког кандидата СНС Томислава Николића, којим је тражио поништавање избора у Србији на свим нивоима.“

И тако су Двери дале недвосмислену подршку СНС и Томиславу Николићу пред други круг председничких избора! Да ли су њихови партнери након тога испитали „крађу“ избора?

Београд (5.4.2013., Курир) – Председник ДС Драган Ђилас на све начине покушава да спречи потписивање споразума с Приштином, сазнаје Курир.

Заједно с Дверима он прави притисак на Владу. Двери ће организовати антивладине протесте са својим присталицама, а Ђилас им даје финансијску подршку и простор у медијима који су под његовом контролом – објашњава наш саговорник из ДС.

У политици, сложићете се, није спорно мењати ставове (времена се мењају) али те своје промене Дверјани су увек били спремни и добро да наплате. Након тога, Дверјани су кренули с` протестима у Београду против Вучићевог и Дачићевог режима, испред Владе…

„БЕОГРАД, 8. априла 2013. (Бета) – Око 400 присталица покрета „Двери“ дошло је у понедељак око 13.40 испред зграде Владе Србије где траже да се одбије предлог споразума о Косову из Брисела.

Присталице Двери су до зграде владе дошле након шетње која је почела на Тргу Републике. Испред седишта владе већ су били студенти београдског Универзитета који такође траже да се не потпише споразум с Приштином.

„Придружићемо се студентима у вршењу притиска да се не прихвати бриселски споразум са Приштином“, рекао је агенцији Бета члан старешинства Двери Владан Глишић.““

Е, а онда, само четири дана након протеста (против СНС и СПС) у Београду, Дверјани су се упутили ка Новом Саду у одабраном друштву (Протест „Стоп разбијању Србије“ организује више удружења, студентске организације и синдикати, а подржале су га коалиције окупљене око СНС и СПС, ДСС, Двери и СПО)…

d5

„НОВИ САД (12.4.2013., Тањуг) – У Новом Саду је нешто после 17 часова почео протест „Стоп разбијању Србије“ са кога ће, како је најављено, бити послата порука да у Војводини нема места сепаратизму и упућен позив покрајинској власти да се повуче и распише ванредне изборе. На данашњем јавном скупу према процени Министарства унутрашњих послова Србије окупило се око 30.000 људи.

Протест „Стоп разбијању Србије“ организује више удружења, студентске организације и синдикати, а подржале су га коалиције окупљене око СНС и СПС, ДСС, Двери и СПО.

Уз звуке добоша присталице СНС предвођени градоначелником Новог Сада Милошем Вучевићем, потпредседницима СНС Игором Мировићем и Гораном Кнежевићем, лидером Покрета социјалиста Александром Вулином и функционерком странке Мајом Гојковићем стигле су на плато испред Владе Војводине.

Прикључили су им се присталице социјалиста на челу са потпредседником странке Душаном Бајатовићем и челницима покрајинског СПС и ЈС.“

Под слоганом „У Београду против СНС а у Новом Саду у љубави с` СНС“ Дверјани дају себи за задатак да уједине патриотску опозицију. Успешно окупљају у својим просторијама десничарске организације а резултат тог састанаке је следећи:

„Београд (фебруар 2014.) – У покушају да окупи десничарске снаге, покрет за улазак у Скупштину потенцијалним партнерима поставио тарифу. Бориславу Пелевићу за два мандата тражили 50.000 евра. Позвали су Борислава Пелевића, Заветнике, Дражићев покрет, Образ и покрет Наши, али и НСПМ, односно аналитичаре Ђорђа Вукадиновића, Слободана Антонића, као и адвоката Горана Петронијевића. Бошко Обрадовић је испред Двери осталима рекао да они хоће да листа носи њихово име. То су сви глатко одбили и предложили да се листа зове патриотски блок. Двери су онда кренуле и на конкретне ствари и почеле да говоре о тарифи за место на листи кандидата за посланике. Од Пелевића су за два места на листи од пете до 12 

позиције тражили 50.000 евра. Другој групи, за позиције од 13. до 21. места тражили су 20.000 евра – наводи извор Курира који је присуствовао састанку.“

И они којима су све време била пуна уста прича о уједињењу излазе са следећим саопштењем:

 

marko-jankovic-dveriПОКРЕТ Двери излази самостално на ванредне републичке и београдске изборе са изборном листом под називом ДВЕРИ.“

Претпостављам да би сада требало изнети и неки закључак? Закључак? Закључак остављам вама, читаоцима!

2. јун 2014. | СРС @ 11.34 | 5 коментара | Без категорије,Вести,Мишљења

Дверјанин украо хуманитарну помоћ

22Због Дверјанина, Душка Пејковића са Старог града, подигла се велика прашина у Првој београдској гимназији.

21. маја 2014. године осванула је информација на сајту Србин инфо под насловом: „Преварант украо хуманитарну помоћ из Прве београдске гимназије“

 

У току сакупљања помоћи угроженима у поплава у „Првој београдској“ гимназији на општини Стари град, дошло је до читавог низа инцидената, које је изазвала особа која се лажно представљала као чиновник општине Стари град.

 

„Када је кренуло сакупљање помоћи за жртве поплава, појавио се један човек, представио се је као Душко Пејковић, који се је лажно представио као чиновник општине Стари град, надлежан да координира акцијом сакупљања помоћи. Током целог дана био врло бахат, вређао је волонтере средњошколце, био је изузетно безобразан, пар пута замало да дође до физичког обрачуна.

 

Све смо то истолерисали, јер у то доба нисмо знали да се наведена особа лажно представља. Касније је утоварио део сакупљене помоћи у непознатом правцу са возилом марке „Ренџ Ровер“, како смо сазнали помоћ уопште није стигла где је намењена.“ рекао је волонтер из „Прве београдске гимназије“.

 

33„Касније смо сазнали из општине Стари град, да наведена особа уопште не ради у општини, нити да је икада радила тамо. Испоставило се да тој особи није први пут да се лажно представља као чиновник у општини, и да тврди да сакупља помоћ.“ додао је волонтер, позвавши грађане Старог Града да припазе ових дана ако им та особа дође на врата тражећи помоћ, лажно представљајући се као Душко Пејковић овлашћено лице из општине. (текст преузет у оригиналу http://srbin.info/2014/05/21/stari-grad-incident/)

 

 

Ко је заправо Душко Пејковић? У даљем тексту видећете да се ради о посланичком кандидату, управо, Двери! Информација потврђена, волонтери Црвеног крста потврдили су идентитет Душка Пејковића, након чега се подигла велика прашина у „Првој београдској гимназији“. Родитељи су од директора те установе затражили да се Пејковић избаци из Савета родитеља школе (чији је члан био) јер су констатовали да је нарушио углед те школе.

 

 

Изборна листа Двери (РИК)

29. мај 2014. | СРС @ 08.39 | 11 коментара | Без категорије,Вести

Ладислав Земанек: Захтевамо пуштање Шешеља на слободу

Као један од организатора хуманитарних акција за децу са Косова, чешки новинар који себе представља као православаца и панслависту, Ладислав Земанек, иначе заменик председника странке NE Bruselu – Národní demokracie, у интервјуу за НСПМ говори о ситуацији у Србији и Украјини, геополитичким оријентацијама у Чешкој, као и процесима који се против Срба воде пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.

Ладислав Земанек – чешки новинар, православац и панслависта

Чешка је још 2008. признала независност Косова и поред противљења многих посланика у парламенту. Какав је став Ваше странке и чешког народа по том питању?

- Наша странка Национална демократија (Нáроднí демокрацие) је апсолутно против независности Косова. To проглашење је део плана који је започет разбијањем Југославије, и који се наставља разбијањем Србије. Запад, односно САД, жели да завади народе и да на тај начин контролише Балкан. Тај процес се још није завршио и због тога нико не може да каже да борба против сепаратистичке, такозване Републике Косово, нема смисла и да је постала анахронизам.

Земанек је чест организатор хуманитарних акција за децу са Косова

Чак и ако би се неко помирио са отцепљењем историјске српске територије, нико не може да се помири са тиме какву улогу ова америчка марионетска држава има дан-данас, јер се на њеној територији налази огромна америчка војна база, док баш Косово служи као сигурна територија за шверц наркотика у Европу. То је један велики бизнис од самог почетка, од којег многи учесници имају велики профит. Када се на отцепљење Косова гледа са било ког рационалног становишта, једино што се може закључити јесте да је то неправедан и сраман чин.

Срамота ме је чешке владе, која је признала ту такозвану републику и мислим да сам у праву када кажем да добар део чешке јавности, који макар спорадично прати дешавања на Балкану, има исти став као ја. Чешка власт није случајно признала независност Косова на иницијативу тадашњег чешког министра иностраних послова Карла Шварценберга, који се прошле године неуспешно кандидовао за председника, јер се ради о човеку који је био велики пријатељ бившег председника Хавела, познатог по прозападним ставовима. Управо је Шварценберг главни представник страних интереса у нашој земљи.

Многе земље бившег источног блока и даље гаје специфичну хладноратовску русофобију. На Русију се гледа као на злу империју, а на НАТО и САД као природне савезнике у борби тог зла. Да ли је такав став исправан?

- Русија је за Чешку несумњиво много већи пријатељ него Немачка или САД. Русија може да помогне не само нашој или вашој земљи, већ и целој Европи хришћанству као таквом. У данашњем времену западне елите се труде да униште корене наше цивилизације и да створе ново друштво, које они називају напредним. Идеја је да се такво друштво заснива на познатим вредностима Француске револуције, дакле на слободи, равноправности и братству, али је реалност таква да ће човек у таквом друштву неминовно изгубити своју слободу и јединственост, јер ће постати роб без вере, идентитета и икакве воље.

Против тог зла се бори Русија и цело православље, јер управо православни свет је свестан опасности која стоји иза тога. Не знам да ли ћемо успети, али у сваком случају је наша дужност да Русији и православљу у тој борби пружимо подршку. Још ништа није изгубљено, чак делује да су народи Европе почели да се буде у том погледу. Русија може да има максимално позитивну улогу, јер захваљујући њој цела Европа може да преживи. Само се надам да су руске елите тога свесне и да ће бити у стању да испуне наше наде.

Међутим, без обзира на то, чешки народ је са Русима, као и са Србима, везан словенством, што представља битну и позитивну вредност. Због разних дешавања у историји Чеси нису постали део православних словенских народа, који међу Словенима заправо представљају већину, али то дефинитивно није аргумент да припадамо романско-германској западној Европи. Ми смо једноставно између Истока и Запада, и у данашњем времену, када умирући Запад не може готово ништа позитивно да нам пружи, наша оријентација треба да буде јасно усмерена ка Истоку. Једини циљ те пропаганде о вековном руском империјализму јесте да се прикрије реалност.

У том контексту морам да поменем и ситуацију у Украјини. Једино наша странка у Чешкој подржава руски став, чиме се противи ставу странака које су заступљене у парламенту, које листом (осим комуниста) по налогу Брисела и Вашингтона тврде да се ради о наводно праведном отпору Украјинаца против неког тиранина Јануковича, чије је обарање са власти било праведно, а са чиме ми једноставно не можемо да се сложимо. Чак смо и посетили руску амбасаду где смо изнели наш став, а то је да су догађаји у Украјини део плана за слабљење Русије чијег се утицаја Запад веома плаши.

Одмах након одржавања референдума на Криму смо послали писмо подршке тамошњем парламенту, где смо поздравили уједињење са Русијом. Такође, лично сам говорио на протесту подршке Русији који се одржао у Прагу, а на ком сам једино ја смео да кажем каква је права улога Брисела у дешавањима у Украјини, и једини сам изнео јасан захтев да Чешка треба изађе из Европске уније. То је и главни захтев наше странке.

Ви сте лично учествовали и у подношењу захтева за ослобођење Војислава Шешеља. Како бисте окарактерисали рад Хашког суда?

- То је један од политичких процеса које Хаг води против Срба, који сметају Западу. О томе колико је Хашки трибунал неправедан и антисрпски, довољно сведочи то што је Шешељ због наводног вербалног деликта још од 2003. године у притвору без првостепене пресуде, а осим тога познато је да су му ометали његова процесна права, као и да су чак покушали да га отрују и убију, исто као што су урадили са Слободаном Милошевићем.

На трибини Вацлава Клауса

Познато је и то да је та оптужница против њега подигнута на захтев тадашњег премијера Ђинђића, који се плашио Српске радикалне странке, што не чуди, јер је имао разлога да се плаши, будући да је само пар месеци после Шешељевог одласка у Хаг СРС победила на изборима. Хашки трибунал нема никакве везе са правдом и правом, нема никакав легитимитет и служи само као инструмент западних земаља за реализацију њихових интереса на Балкану.

Ово може да се реши само на једини начин: сви оптужени и утамничени у Хагу морају да буду пуштени на слободу и морају да добију одштету, а за сву неправду коју је починио овај суд треба да се извини, пре но што се у потпуности укине.

Какав је Ваш став о Европској унији?

- Ја сам противник Европске уније, јер се ради организацији која гуши и узима независност држава које су њене чланице. Горе од тога, ЕУ свима намеће своју глобалистичку идеологију коју назива напредном, а заправо њоме уништава човека, здраве вредности и оне друштвене норме које су у прошлости представљале гаранцију нормалног живота.

Никако не може да се оправда и опрости то што Брисел намеће европским народима хомосексуализам, такозвану родну теорију (уништавање традиционалних патријахалних улога мушкараца и жена), и још гомилу других изопачености под изговором наводне заштите људских права. Руски интелектуалац Владимир Соловјов је у својој књизи „Легенда о Антихристу“ још пре 100 година страховито тачно описао такву будућност Европе. Писао је о „Сједињеним европским државама“ у рукама Антихриста.

Данашњи Чеси заборављају претке и одају се американицизацији. Шта за Вас значи бити Чех?

- То је добро и веома битно питање. О томе у каквом је стању наше друштво довољно говори то да ми такво питање до сад нико није ни поставио. Бити Чех за мене значи бити део националног колектива, са којим делим исту судбину, исти језик, културу, историју и порекло. Наравно, могао бих много више тога да кажем на ову тему, али мислим да сам набројао најбитније.

„Одлука о преласку у православље тешка, али најсрећнија у животу“

Заборављање сопствене историје и предака је последица наметања западног конзумеристичког начина живота, и јако је тешко одбранити се од тога. Код нас се за то користи израз „идиотизација народа“, који по мом мишљењу добро описује ту појаву. Велики део одговорности сносе елите, које би требало да брину о здравом развоју народа, али то се већ дуже време не ради.

Уместо тога те елите и медији служе страним интересима. Слична ситуација је сигурно и у многим другим земљама, а то ће бити јако тешко променити. Али, уколико ће се криза у Европи продубљивати, то може да покрене велике друштвене промене, које би означиле крај лошем развоју ситуације која траје протеклих деценија.

Наравно, велики део одговорности сносе и обични грађани, јер они би требало пре свих да траже промене и да се труде у заустављању уништавања колективног памћења. Ми ћемо се максимално трудити, али без подршке народа не можемо успети.

Како гледате на страдање српског народа током деведесетих година 20. века?

- Американци и њихови савезници су својом агресивном политиком нанели људима огромно зло. Управо је ваш народ постао њихова највећа жртва. Треба да се молимо Богу за све њихове жртве. Наша туга је још већа, када видимо да САД и даље настављају са својом агресивном политиком, а задњих година су све агресивнији.

То се може видети у Авганистану, Ираку, и у низу других земаља у којима се догодило ткз. арапско пролеће. Последњих месеци и у Украјини. Свуда где Вашингтон има своје интересе он покушава да их оствари по сваку цену, уз оправдавање своје агресије изговорима да се бори за слободу, демократију и људска права. Може да нас теши чињеница да је позиција САД као суперсиле све слабија, јер свако зло ће пре или касније бити кажњено.

Какав је Ваш став према медијској промоцији ЛГБТ популације?

- Наша странка сматра да је борба за ткз. права ЛГБТ популације само део плана за трајно уништење традиционалне породице и уопште свих традиционалних вредности. Не мислимо да су припадници ЛГБТ мањине људи ниже вредности, али убеђен сам да друштво не би требало да толерише политизацију таквих изопачености. Та политизација има за циљ да убеди јавност како је та врста изопачености нормална и природна.

„Једино сам ја смео да кажем која је улога Брисела у украјинској кризи на скупу подршке Русији у Прагу“

Драго ми је да сам члан руководства странке која једина у Чешкој има храбрости да говори истину. Сматрамо да је хомосексуална оријентација болест која треба да се лечи, као и да је то пре свега у интересу самих припадника ЛГБТ популације. Мени је тих људи жао, јер њима болесно деловање самозваних бораца за њихова права једино шкоди.

Зашто сте изабрали баш православље уместо католичке или протестантске вере? У Чешкој нема много православаца.

- Морам да кажем да је то била заиста тешка одлука. Цео мој пут ка вери је био тежак, али то другачије вероватно није могуће. Када сам поверовао у Бога и одлучио да хоћу да будем крштен, мислио сам да је за мене једина могућност католичка вера, јер у католичкој вери сам видео традицију (иако је све више уништавају модернисти) и континуитет, који протестантске цркве нити имају нити га могу имати. Тачно пре годину дана сам захваљујући свом професору на факултету упознао православну веру, и одмах сам је заволео свим срцем и душом.

Али, мени је дуго представљала проблем чињеница да је у Чешкој традиционално главна католичка вера, иако су нам хришћанство донели свети Ћирило и Методије из Византије. Схватио сам да ће православље делимично да ме издваја из чешког друштва и да ћу због тога вероватно имати неке проблеме у обичном. Али, моје срце је тако одлучило и то сматрам најсрећнијом одлуком у животу.

(Теша Тешановић – НСПМ)

28. мај 2014. | СРС @ 17.52 | Оставите коментар | Вести

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

15 гостију прегледа сајт