Српски националисти

Срби и Грци морају да створе нову балканску силу – имамо исте проблеме и заједничке непријатеље

Димитрис Тоусиадис, уредник магазина „Ликореја“, политички активиста, одраније познат као организатор слања хуманитарне помоћи српским енклавама на Косову, протеклих недеља имао је и нешто другачији ангажман, када је организовао слање помоћи и за делове Србије, након разарајућих поплава које су погодиле нашу земљу.

У интервјуу за НСПМ Тоусадис говори о односу Грка и Срба, економској кризи у својој земљи, али и о проблемима и изазовима које православне државе на Балкану имају.

Како Грци гледају на проблем Косова и Метохије?

- После Срба, Грци најбоље схватају ситуацију на Косову. То је зато што смо ми имали исту трагедију на Кипру. Изгубили смо пола острва у Турској инвазији 1974. Хиљаде Грка убијено је од турске армије у сарадњи са турском мањином. Хиљаде Грка је изгубило куће и постали су избеглице, на сопственом острву. Читави грчки градови су у потпуности напуштени. У неким селима где мештани нису желели да напусте место свог рођења, они су се и задржали, али су тотално изоловани и ограђени на окупираној територији. То је највећа трагедија у модерној грчкој историји, губитак доброг дела наше отаџбине и крварећа рана за све Грке. Када се Србима десила трагедија на Косову, у томе су Грци видели други Кипар. То је било исто за нас. Осетили смо се исто као и ви, толико нас је дубоко ситуација дирнула, да су многи Грци желели да приступе српској војсци како би се борили. Такође, имајте на уму да Грци Србе сматрају за братски народ, и да су многи наши младићи се већ борили у Босни као добровољци.

Лично сам био стациониран у Урошевцу шест месеци као део грчког контигента КФОР-а и посетио сам Косовску Митровицу 1999, тако да имам и личног искуства са ситуацијом на Косову. Овог пута смо одлучили не само да пошаљемо помоћ Србима на Косову, већ и да информишемо Грке преко медија, о невероватној неправди која је задесила срце српске отаџбине. Скоро сви међународни закони су прекршени у случају Косова, и Србија се суочава се уценама Запада које крше све принципе међународне правде. Као прво ми не признајемо легитимност деловања ОВК. Захтевамо повратак целог Косова и Метохије Србији, повратак све имовине, и узимање стања на терену пре етничког чишћења као основе било каквих преговора. НАТО је окупациона војска која сарађује са терористима ОВК. То би требало да буде у потпуности неприхватљиво за Европу, а Србија не сме да врши било какве преговоре са ЕУ, ако ЕУ не жели да призна ове чињенице.

Кипарски навијачи

Срби и Грци су традиционални савезници и браћа, али, сада обе нације имају проблема са неоотоманском политиком Ердоганове Турске. Како гледате на улогу коју Турска игра у геополитици Балкана? Да ли постоји простор за српско-грчку сарадњу против неоотоманске политике?

- Нема сумње да се налазимо у глобалном геополитичком рату. Турска експанзија на Балкан је велика претња ако узмемо у обзир да они организују и финансирају не само муслиманску популацију, већ и Албанију, званично Скопље, Молдавију и друге. То је сила која делује данас само за Турске интересе и против будуће стабилности на Балкану. Само јак православни блок на Балкану може да гарантује будућност за источну Европу. По мом мишљењу Ердоган је вероватно један од највећих лидера модерне Турске. Са друге стране Европска унија у својој политици према Балкану, готово у потпуности следи интересе САД, тако да за нас нема Европе. Сами смо.

С друге стране, Балкан је најважнија стратешка тачка у целој Европи и источном Медитерану, а можда и кључна област за целу Евроазију. Због тога САД желе да поделе и контролишу регион. Узимајући у обзир оно што се је десило Југославији и јачање муслиманске популације, немамо пуно избора. Православни народи две највеће земље на Балкану, Србије и Грчке, морају да се организују ван државних апарата и да почну да врше озбиљан притисак. Уколико успемо да променимо режиме у нашим земљама и да преокренемо ситуацију, а Русија нам помогне у томе, могли бисмо да се надамо великој промени у правцу формирања снажне силе на Балкану, која би гарантовала стабилност ијединство, али и велики економски напредак Грчке, Србије, можда и Бугарске. Имамо исте проблеме, сами смо, а време нам истиче.

Тренутно је Грчка у великој економској кризи која је погодила широке слојеве становништва. Који су друштвени ефекти кризе?

- Економска криза у Грчкој је уништила средњу класу која је представљала ступ подршке великих партија, а уједно је тешко погодила и омладину и најсиромашније. Ови делови друштва су онда постали радикални из више разлога. У последње две године, екстремна левица и екстремна десница су сакупили све те бесне људе, а у истом периоду у грчком друштву је превладала мржња, бес и депресија. Морам да кажем да велики медији играју битну улогу у овоме.

У току је јак психолошки рат против грчког народа, нарочито изражен на телевизији. Феномен масовне депресије јасно осликава податак о 3 хиљаде самоубистава само у току прошле године. Али осим овога, ништа се суштински није променило у грчком друштву нити у размишљању Грка, бар не ништа на боље. Што се тиче грчке радничке класе, она више не постоји. Највећи део омладине је незапослен и потпуно незадовољан стањем у земљи, док имамо великих проблема са имигрантима. Због свега тога, већи део омладине је постао врло радикалан, или је емигрирао у друге земље. Те тензије представљају бомбу која ће, пре или касније, експлодирати ако се ствари буду наставиле у том правцу.

Који су узроци грчке економске кризе? Ко је кривац за њу?

- Грчка економска криза је резултат деловања корумпиране елите која диктаторски контролише ову земљу последњих деценија. Њу чине политичари, олигарси, медији и велики број радника у државној администрацији. Ове поменуте групације у сарадњи са руководством ЕУ су уништили економију, створили огроман дуг и обавезали народ да им служи. Као рак су корумпирали читаво друштво. Било је врло јасно још пре неколико десетина година, да ово друштво иде право ка свом уништењу са болним ефектом на народ и земљу.

Једна од главних стратегија система је увек била „завади па владај“. Тренутно у Грчкој отпор према садашњем систему је подељен између левице и деснице. Можете ли нам рећи нешто о томе? О стратегији одвајања вас на два дела? Да ли постоји могучност националног помирења између различитих политичких снага у Грчкој?

- Као што сам већ рекао, левица и десница у Грчкој имају крваву историју. Ми смо имали крвави грађански рат после Другог светског рата, а сада се ти духови прошлости поново буде. Ако ме питате зашто, једино што могу да кажем јесте да су људи данас збуњени око тога ко је њихов прави непријатељ. Желе да окриве неког другог, па су слепи од жеље за осветом. Медији и стране силе раде све да ојачају овај сукоб, да би збунили и поделили грчки народ, а затим са њиме владали.

Ипак, треба рећи да је левица та која је изгубила грађански рат, постала либерална, и која сада има највећи проблем да прихвати другачије од себе. Највећа криза у Грчкој је идеолошка криза. Старе идеологије су сада мртве и не могу нам донети визију будућности, озбиљно формулисано решење за данашњи свет. Тако у Грчкој постоји врло јак трећи део друштва који нико не представља, који нема везе са старим политичарима и који покушава да нађе неке нове идеје које ће превазићи старе идеологије. То су углавном млади људи, који имају свеже идеје, другачији начин размишљања и понашања, који нису против Европе али су разочарани у ЕУ, и већина њих уопште не гласа, тако да верујем да смо тренутно у процесу великих промена које воде ка грчкој политичкој трансформацији.

Коју поруку би сте желели да пошаљете српском народу?

- Ми морамо да формирамо сарадњу између српских и грчких друштвених покрета, али на једној новој идеолошкој основи која ће нас ујединити и дати наду за будућност. Само ми можемо да променимо Балкан. Срби и Грци су братски народ који се осећају као једно, а ако ми то не искористимо, и не нађемо политичко оружје да превазиђемо подељености, онда ништа не можемо да очекујемо ни од наших влада. У сваком случају, ми ћемо радити на томе. Запамтите да сама чињеница да имамо заједничке непријатеље и истоветне проблеме може довести до деловања које ће нас ујединити, али, само реално деловање доноси право јединство.

(Теша Тешановић – НСПМ)

19. јун 2014. | СРС @ 18.56 | Оставите коментар | Вести

Режимска пропаганда, или заваравање „завером“ против Вучића

vucic 6

(Ненад Пиваш)

Љубитељи конспирологије имају пред собом читав низ убедљивих и неубедљивих теорија, но за разумевање стварности која нас је снашла верујем да ћемо сви морати да се упознамо и са једном новом варијацијом – са завером против Вучића.

Када се говори о завери против некога, обично се подразумева да скривени и подмукли планови против дате особе заиста и постоје. Но, како сам уверен да овде то није случај, било би правилније рећи да је у питању теорија о завери против Вучића.

Како се са тим почело? Од када је формирањем СНС-а 2008. почело Вучићево напуштање српског становишта, део аналитичара, који су волели да се о њима мисли као о родољубима, правдали су Вучићев еврофетишизам потребом да се Европска унија завара и наведе на неутралан став у процесу рушења Тадића, што је по њима био приоритет свих приоритета. Чим дође на власт, видећемо суверенизам на делу, уверавали су нас они.

Но како до тога није дошло, криптоаналитичари су кренули са другом стратегијом, са скретањем гнева патриотске јавности ка онима који нису фактор одлучивања, било да су на власти (Дачић) или у опозицији (Ђилас). Такође су са својих портала кренули интензивно да прате ситуацију у Украјини и да пишу о њој, наиме, ваљало је држати се неке теме која може помоћи очувању патриотског имиџа. Онда су прошли ванредни избори на којима је ДС тотално растурен, а СПС ослабљен ушао у нову владу, но није се стало.

Најпре је Драган Вучићевић, ударна песница Вучића и главни уредник Информера, у својим колумнама кренуо са плашењем како остаци остатака ДС-а, тајкуни, неконтролисане структуре у полицији и Запад (?!) раде на рушењу Вучића, у чему су му се придружили и Видовданци. Разлог за ову заверу је Вучићева решеност да се бори против корупције (која је по Вучићевићу не само проблем грађана Србије већ и примарни геополитички интерес Америке) и одбијање да се прикључи санкцијама против Русије, на чему су више инсистирали на Видовдану. Како знамо да поменути ни сами не верују у оно што пишу, то се опет не би могло назвати теоријом завере, већ пре пропагандом о истој. Међутим, о рушењу Вучића због става о украјинској кризи почели су да пишу и људи у чији патриотизам, интелигенцију и поштење нема разлога сумњати попут Мише Ђурковића[1] и Бошка Обрадовића[2]. На тој таласној дужини је и део патриотске јавности.

Верујем да ови ставови не стоје на чврстој основи. Наиме, у Бриселу, Берлину и Вашингтону су свесни да ова власт стоји на два стуба – на подршци коју добијају од њих усред испуњавања налога и ореолу родољубља, који из неких разлога (делом и захваљујући нашим криптоаналитичарима) и даље имају у очима једног дела јавности. Дакле, они су свесни да мора постојати нека ситуација где ће Вучић моћи да се понаша колико-толико суверенистички. Али које? Па украјинска криза је идеална прилика јер је ту став Србије чисто симболичке природе! Наиме, нити би позиција Европске уније и Америке у сукобу са Русијом била јача да се санкцијама против Русије прикључи и Србија, нити би Москва осетила било какву озбиљнију штету да јој Београд уведе санкције. А интересовање српске јавности за дату тему је велико, као и солидарност коју осећају према Русима. Дакле, савршена прилика да се одлуми патриотизам.

Запад би, наравно, волео да их Вучић следи и по том питању. Међутим, то за њих није од суштинске важности, битно им је пре свега да их слуша тамо где од његових одлука нешто и зависи, а то су сва унутрашња питања Србије и региона. Па је тако Бриселским споразумом у јужној српској покрајини угасио институције државе којом управља и угурао Србе у систем независног Косова. На снагу је ступио нови Статут АП Војводине, којим се присуство Србије у покрајини условљава поштовањем нечега што је дефинисано као европске вредности[3]. Ту је и прича о „промени свести“ и цитирање Радомира Константиновића, који је уз Латинку Перовић идеолошки отац Друге Србије.

Прва посета у својству премијера била је у Сарајеву, а да у одласку или повратку није свратио у Бањалуку (што се чак ни Борису Тадићу није дешавало). Ту је и присност са Милом Ђукановићем који је сваку власт у Београду пре ове сматрао „великосрпском“ и који и даље врши притиске на Србе у Црној Гори и СПЦ са циљем да изгради идентитет нове нације. ЕПС и Телеком су у плану за приватизацију, а економски ресори се додељују људима по укусу ММФ-а и Светске банке. Одрађује им и оно што многи пре њега нису хтели и смели, за шта добија похвалу од Ангеле Меркел[4] и Бајдена[5] (ко ли га онда руши?). Уз то, он се пред Империјом може похвалити још нечим што његови претходници нису могли. Он је, барем за сада, уништио српску суверенистичку опозицију.

Уосталом, да им је наша позиција око украјинске кризе толико битна, они би пут у Европску унију, тај Вучићев приоритет, уценили са кооперативним ставом, као што су до сада уцењивали око Хага и Космета, тј. око оних питања која су им заиста била важна. А то се не дешава. Чују се само благе сугестије да би било лепо да их следимо. Уосталом, чак и да је одлука о неувођењу санкција Русији искрена и без мотива да се негде одглуми патриотизам, она је сама по себи далеко од довољног како за обнову земље, тако и на стављање на црну листу Запада.

Оно што је такође битно је и чињеница да се досадашње давање патриотског легитимитета Вучићу показало као јако штетно за оне који планирају да буду носиоци те идеје. Након смене власти 2012. ДСС је и поред тога што се циљеви и приоритети нове владе нису разликовали од претходне заузео доста млак став према њој. До Бриселског споразума их уопште нису критиковали, а и након тога било је тешко изговорити име онога ко је стварни доносилац одлука, већ су све критике слате на рачун „режима“ и Ивице Дачића. Да ли је мотив овога био страх или вера да се Вучић може поново вратити на старо уколико се заузме помирљив и благо афирмативан став према њему тешко је рећи, битно је само то да ДСС након такве „стратегије“ није прешао цензус.

Дакле, оштрица критике не сме отупети!


СРС @ 18.07 | 1 коментар | Вести

Поход на Црвени трг бр 5, У Бога они верују!

Dusan opacic

(Душан Опачић)

„Хистерично трагање за нуклеарним оружјем је бескорисно. Уосталом, ми, односно наши цењени савезници, наоружали смо до зуба цео свет…“ Гор Видал, амерички књижевник

Коме америчка нација робује? Одговор можемо пронаћи у чињеници, да се грађани САД рађају у кавезу, неспособни да сагледају било какав свет изван својих зидина предрасуда и празноверја. Робују незнању и сами себи, по рецепту властодржаца који непрестано стварају јавно мњење у интересу корпорацијских мањина који контролишу већину, старајући се да грађани САД буду држани у константном незнању о њиховој стварности.
Обичан амерички грађанин није ни свестан, да се америчка војна империја ширила далеко прелазећи границу својих платежних могућности, и да је од 1950.године, већина владиних прихода бачена на ратовања.

Једноставно администрација из страха да се мржња према политичарима, може преокренути и према корпорацијској мањини која контролише већину, заговарају империју у име демократије оличену у агресији над другим народима и државама, док је стварна демократија са обе руке задављена у свом дворишту.

Тај задатак, држати просту већину под контролом корпорацијске мањине, један од кербера и значајни стуб владавине мањине је Њујорк тајмс. Тај утицајни лист ће се побринути да они који се дрзну и јавно кажу да САД морају напустити своју империјалну политику уколико икада жели да поправи општи хаос код куће, буду брутално медијски линчовани и проглашавани за непријатеља своје земље.

Настанак сваког покрета либералне природе, биће од самог почетка, беснилом из пера аналитичара Тајмса, сатанизован и јавно оптужен да угрожава националне интересе земље, власт и ауторитет властодржаца. У име Бога прогресивни лидери, морају бити преобраћени или убијани за своје властито добро и у интересу целе нације. Бог (корпорацијске мањине) захтева безпрекорну послушност од сваког свог пастира.

Педесетих година прошлог века када је на националну валуту стављена фраза „Ин Год wе труст“, тадашњи властодршци намерно или ненамерно директно су се огрешили о свој Први амандман Устава САД. Наиме у том амандману јасно стоји да америчка нација није небеског божанства са националном религијом као у Енглеској од које су се и ослободили.

Јесте тачно да сваки амерички грађанин има право да обожава бога по свом избору, али нема право да намеће своја веровања другима који обожавају и верују у нешто друго. У том амандману јасно се наглашава одвајање религије од државе.

Међутим некима је ипак одговарало, да сваког човека преобрате у своју религију, махом хришћани евангелисти. Амерички грађанин почиње да служи богу, држави и корпорацијским мањинама на начин који они захтевају од њега. Таква религија је и нанела много зла која су и данас актуелна. Мржња према црнцима и данас не јењава, док већини поклоника свог бога крвоток је затрован расизмом.

Конзервативни бес према идеји за једнакост жена са мушкарцима је и данас актуелан. Психопатска мржња према хомосексуалности добија огроман медијски простор, не полазећи од тога да сексуално понашање се не тиче никога, а понајмање закона. Како у којој држави диљем САД, на једном месту је забрањен абортус, на другом коцка, хомосексуалност и комунизам готово свуда.

Иако им закон не дозвољава извршење самоубиства и узимање дроге, дозвољено је да се купи оружје и пуца около , док закон о извршењу смртне казне изазива дубоко гађење у свим цивилизованим земљама. Због превише демократије америчка владајућа мањина успостављањем државе националне безбедности средином прошлог века донела је одлуку да ту исту демократију извози, у облику бомби и разних видова агресија која је дала разултат око педесет милиона мртвих широм света.

За број страдалих САД су директно и индиректно одговорне у последњих седамдесетак година. Никада ниједна влада САД није одговарала за извршене злочине. Свака влада САД у последњих седамдесет година је учинила све да та држава не буде у миру. До распада СССР-а, упорно се трагало за непријатељем, у највећој мери имагинарним.

Чињеница је да ниједна држава која је погођена агресијом од САД, реално није угрожавала њене националне интересе. Амерички књижевник Гор Видал је у јавном писму Министарству иностраних послова САД са почетка деведесетих прошлог века , верно доказује тезу о имагинарном непријатељу и додаје: “ Предложио бих да се Министарство иностраних послова врати свом некадашњем корисном али досадном послу обавештавања о другим земљама како бисмо могли више сазнати о томе шта желе да купују од нас.

Хистерично трагање за нуклеарним оружјем је бескорисно. Уосталом, ми, односно наши цењени савезници, наоружали смо до зуба цео свет…Немамо ни новца ни памети да би смо контролисали сваку државу на земаљској кугли.“

Своје писмо завршава са већом дозом хумора: „…Уколико неки зао диктатор са Мадагаскара жели да баци нуклеарну бомбу на Вашингтон или да га уништи биолошким оружјем, нећемо моћи бог зна шта да учинимо. Сигурно је да ће ЦИА , како је данас организована, бити последња која ће сазнати за његову намеру, а прва ће извући користи из његове кварне завере…“
Видал никада није добио званичан одговор на своје писмо од поменутог министарства. Толико о држави која показује поштовање према свом познатом писцу и бившем политичару из редова демократа.

Данас амерички грађани који могу да виде изнад наметнутих зидина једном друштву од стране своје власти, забринуто говоре о стању у коме се налази наша планета. Нуклеарне пробе, разноразни експерименти као вирус почиње да напада САД. Сателити сигнализирају да су нижи слојеви атмосфере препуни прашине.

Промена климатских услова, земља и вода затровани. Док су разумни забринути за судбину земље и планете, они што у Бога верују су спокојни. По њиховом ова планета представља само позорницу за небеса. Зашто би се бавили чишћењем.
Наставиће се.

Аутор текста је новинар из Београда

СРС @ 17.49 | Оставите коментар | Вести

Сиријска амбасада славила Асадову победу на изборима са српским националистима

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Сиријски дипломата Мазеин Обеид и Светислав Мађаревић председник омладине СРС београд.

Данас у 12 часова у амбасади Сиријске арапске репиблике просалављена је убедљива победа Башара ал- Асада на скорашњим изборима.

Како каже дипломата Мазеин Обеид, демократска победа Башара ал-Асада претставља доказ да терористи који се претстављају као опозиција немају подршку сиријског нарада већ иностарним оружјем покушавају да потчине народ.

На пријему у амбасади обратио се политиколог Хоакин Флорес предсетник центра за синкретичке студије, и истакао да је победа сиријске цивилиѕације над инвазијом подржаном од стране САД, била болна победа. Ту победу запад неће званично да призна, ова победа је остварена по великој цени, та цена је произвела штету које ће пуно коштати да се поправи. Развој догађаја у Сирији и отпор сиријског народа претставља глобалну прекретницу.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Догађај је у сарадњи са амбасадом организовала унија сиријских студента, а били су присутни и претставници омладине српске радикалне странке.

Сиријски дипломата Мазеин Обеид се захвалио онима који у Србији дају подршку Сиријском народу против тероризма.OLYMPUS DIGITAL CAMERA

 

Мазеин Обеид са делегацијом СРС

15. јун 2014. | СРС @ 14.19 | Оставите коментар | Вести

ДВЕРИ на ДЕЛУ!

Шта то беше доследност?

Данас смо против СНС, јуче смо били против ДС, данас дајемо подршку СНС, сутра сам ОК са Ђиласом, е данас ћемо са СНС да рушимо ДС, јуче смо били добри са СПС, позивамо ДСС и СРС, прозивамо СРС, ДСС је неозбиљна итд. Погађате, Двери!

Ниједна власт се никада није рушила тако што се данас против ње протестовало у Београду, испред Владе, а сутра дан са истим тим присталицама режима, али у Новом Саду, протестујете против неких других. Данас смо против режима, сутра смо са режимом (добитна комбинација Вука Драшковића). Под слоганом „Како ветар дува“ – Двери свакодневно мењају своје ставове.

Избори 2012. године се приводе крају а ми читамо текстове следеће садржине:

Београд (12.5.2012., Срна) – Незадовољне присталице Српске напредне странке и Покрета „Двери“ данас поподне одржали су протестну шетњу централним улицама Београда због наводне крађе на изборима, јавља Тањуг.

d1

Они су кренули са  Трга  Републике, прошли поред зграде у којој се налази Републичка изборна комисија,  Дома народне скупштине у Булевару краља Александра, те седишта Градског одбора Демократске странке и потом се вратили  на централни београдски трг.

Учесници протестне шетње су се потом разишли. Протест је прошао без инцидената.

Лидер СНС Томислав Николић најавио је да ће ова странка од сутра кренути у протесте због, како је рекао, изборне крађе.

Републичка изборна комисија (РИК) одбацила је данас као неоснован приговор председничког кандидата СНС Томислава Николића, којим је тражио поништавање избора у Србији на свим нивоима.“

И тако су Двери дале недвосмислену подршку СНС и Томиславу Николићу пред други круг председничких избора! Да ли су њихови партнери након тога испитали „крађу“ избора?

Београд (5.4.2013., Курир) – Председник ДС Драган Ђилас на све начине покушава да спречи потписивање споразума с Приштином, сазнаје Курир.

Заједно с Дверима он прави притисак на Владу. Двери ће организовати антивладине протесте са својим присталицама, а Ђилас им даје финансијску подршку и простор у медијима који су под његовом контролом – објашњава наш саговорник из ДС.

У политици, сложићете се, није спорно мењати ставове (времена се мењају) али те своје промене Дверјани су увек били спремни и добро да наплате. Након тога, Дверјани су кренули с` протестима у Београду против Вучићевог и Дачићевог режима, испред Владе…

„БЕОГРАД, 8. априла 2013. (Бета) – Око 400 присталица покрета „Двери“ дошло је у понедељак око 13.40 испред зграде Владе Србије где траже да се одбије предлог споразума о Косову из Брисела.

Присталице Двери су до зграде владе дошле након шетње која је почела на Тргу Републике. Испред седишта владе већ су били студенти београдског Универзитета који такође траже да се не потпише споразум с Приштином.

„Придружићемо се студентима у вршењу притиска да се не прихвати бриселски споразум са Приштином“, рекао је агенцији Бета члан старешинства Двери Владан Глишић.““

Е, а онда, само четири дана након протеста (против СНС и СПС) у Београду, Дверјани су се упутили ка Новом Саду у одабраном друштву (Протест „Стоп разбијању Србије“ организује више удружења, студентске организације и синдикати, а подржале су га коалиције окупљене око СНС и СПС, ДСС, Двери и СПО)…

d5

„НОВИ САД (12.4.2013., Тањуг) – У Новом Саду је нешто после 17 часова почео протест „Стоп разбијању Србије“ са кога ће, како је најављено, бити послата порука да у Војводини нема места сепаратизму и упућен позив покрајинској власти да се повуче и распише ванредне изборе. На данашњем јавном скупу према процени Министарства унутрашњих послова Србије окупило се око 30.000 људи.

Протест „Стоп разбијању Србије“ организује више удружења, студентске организације и синдикати, а подржале су га коалиције окупљене око СНС и СПС, ДСС, Двери и СПО.

Уз звуке добоша присталице СНС предвођени градоначелником Новог Сада Милошем Вучевићем, потпредседницима СНС Игором Мировићем и Гораном Кнежевићем, лидером Покрета социјалиста Александром Вулином и функционерком странке Мајом Гојковићем стигле су на плато испред Владе Војводине.

Прикључили су им се присталице социјалиста на челу са потпредседником странке Душаном Бајатовићем и челницима покрајинског СПС и ЈС.“

Под слоганом „У Београду против СНС а у Новом Саду у љубави с` СНС“ Дверјани дају себи за задатак да уједине патриотску опозицију. Успешно окупљају у својим просторијама десничарске организације а резултат тог састанаке је следећи:

„Београд (фебруар 2014.) – У покушају да окупи десничарске снаге, покрет за улазак у Скупштину потенцијалним партнерима поставио тарифу. Бориславу Пелевићу за два мандата тражили 50.000 евра. Позвали су Борислава Пелевића, Заветнике, Дражићев покрет, Образ и покрет Наши, али и НСПМ, односно аналитичаре Ђорђа Вукадиновића, Слободана Антонића, као и адвоката Горана Петронијевића. Бошко Обрадовић је испред Двери осталима рекао да они хоће да листа носи њихово име. То су сви глатко одбили и предложили да се листа зове патриотски блок. Двери су онда кренуле и на конкретне ствари и почеле да говоре о тарифи за место на листи кандидата за посланике. Од Пелевића су за два места на листи од пете до 12 

позиције тражили 50.000 евра. Другој групи, за позиције од 13. до 21. места тражили су 20.000 евра – наводи извор Курира који је присуствовао састанку.“

И они којима су све време била пуна уста прича о уједињењу излазе са следећим саопштењем:

 

marko-jankovic-dveriПОКРЕТ Двери излази самостално на ванредне републичке и београдске изборе са изборном листом под називом ДВЕРИ.“

Претпостављам да би сада требало изнети и неки закључак? Закључак? Закључак остављам вама, читаоцима!

2. јун 2014. | СРС @ 11.34 | 5 коментара | Без категорије,Вести,Мишљења

Дверјанин украо хуманитарну помоћ

22Због Дверјанина, Душка Пејковића са Старог града, подигла се велика прашина у Првој београдској гимназији.

21. маја 2014. године осванула је информација на сајту Србин инфо под насловом: „Преварант украо хуманитарну помоћ из Прве београдске гимназије“

 

У току сакупљања помоћи угроженима у поплава у „Првој београдској“ гимназији на општини Стари град, дошло је до читавог низа инцидената, које је изазвала особа која се лажно представљала као чиновник општине Стари град.

 

„Када је кренуло сакупљање помоћи за жртве поплава, појавио се један човек, представио се је као Душко Пејковић, који се је лажно представио као чиновник општине Стари град, надлежан да координира акцијом сакупљања помоћи. Током целог дана био врло бахат, вређао је волонтере средњошколце, био је изузетно безобразан, пар пута замало да дође до физичког обрачуна.

 

Све смо то истолерисали, јер у то доба нисмо знали да се наведена особа лажно представља. Касније је утоварио део сакупљене помоћи у непознатом правцу са возилом марке „Ренџ Ровер“, како смо сазнали помоћ уопште није стигла где је намењена.“ рекао је волонтер из „Прве београдске гимназије“.

 

33„Касније смо сазнали из општине Стари град, да наведена особа уопште не ради у општини, нити да је икада радила тамо. Испоставило се да тој особи није први пут да се лажно представља као чиновник у општини, и да тврди да сакупља помоћ.“ додао је волонтер, позвавши грађане Старог Града да припазе ових дана ако им та особа дође на врата тражећи помоћ, лажно представљајући се као Душко Пејковић овлашћено лице из општине. (текст преузет у оригиналу http://srbin.info/2014/05/21/stari-grad-incident/)

 

 

Ко је заправо Душко Пејковић? У даљем тексту видећете да се ради о посланичком кандидату, управо, Двери! Информација потврђена, волонтери Црвеног крста потврдили су идентитет Душка Пејковића, након чега се подигла велика прашина у „Првој београдској гимназији“. Родитељи су од директора те установе затражили да се Пејковић избаци из Савета родитеља школе (чији је члан био) јер су констатовали да је нарушио углед те школе.

 

 

Изборна листа Двери (РИК)

29. мај 2014. | СРС @ 08.39 | 11 коментара | Без категорије,Вести

Ладислав Земанек: Захтевамо пуштање Шешеља на слободу

Као један од организатора хуманитарних акција за децу са Косова, чешки новинар који себе представља као православаца и панслависту, Ладислав Земанек, иначе заменик председника странке NE Bruselu – Národní demokracie, у интервјуу за НСПМ говори о ситуацији у Србији и Украјини, геополитичким оријентацијама у Чешкој, као и процесима који се против Срба воде пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.

Ладислав Земанек – чешки новинар, православац и панслависта

Чешка је још 2008. признала независност Косова и поред противљења многих посланика у парламенту. Какав је став Ваше странке и чешког народа по том питању?

- Наша странка Национална демократија (Нáроднí демокрацие) је апсолутно против независности Косова. To проглашење је део плана који је започет разбијањем Југославије, и који се наставља разбијањем Србије. Запад, односно САД, жели да завади народе и да на тај начин контролише Балкан. Тај процес се још није завршио и због тога нико не може да каже да борба против сепаратистичке, такозване Републике Косово, нема смисла и да је постала анахронизам.

Земанек је чест организатор хуманитарних акција за децу са Косова

Чак и ако би се неко помирио са отцепљењем историјске српске територије, нико не може да се помири са тиме какву улогу ова америчка марионетска држава има дан-данас, јер се на њеној територији налази огромна америчка војна база, док баш Косово служи као сигурна територија за шверц наркотика у Европу. То је један велики бизнис од самог почетка, од којег многи учесници имају велики профит. Када се на отцепљење Косова гледа са било ког рационалног становишта, једино што се може закључити јесте да је то неправедан и сраман чин.

Срамота ме је чешке владе, која је признала ту такозвану републику и мислим да сам у праву када кажем да добар део чешке јавности, који макар спорадично прати дешавања на Балкану, има исти став као ја. Чешка власт није случајно признала независност Косова на иницијативу тадашњег чешког министра иностраних послова Карла Шварценберга, који се прошле године неуспешно кандидовао за председника, јер се ради о човеку који је био велики пријатељ бившег председника Хавела, познатог по прозападним ставовима. Управо је Шварценберг главни представник страних интереса у нашој земљи.

Многе земље бившег источног блока и даље гаје специфичну хладноратовску русофобију. На Русију се гледа као на злу империју, а на НАТО и САД као природне савезнике у борби тог зла. Да ли је такав став исправан?

- Русија је за Чешку несумњиво много већи пријатељ него Немачка или САД. Русија може да помогне не само нашој или вашој земљи, већ и целој Европи хришћанству као таквом. У данашњем времену западне елите се труде да униште корене наше цивилизације и да створе ново друштво, које они називају напредним. Идеја је да се такво друштво заснива на познатим вредностима Француске револуције, дакле на слободи, равноправности и братству, али је реалност таква да ће човек у таквом друштву неминовно изгубити своју слободу и јединственост, јер ће постати роб без вере, идентитета и икакве воље.

Против тог зла се бори Русија и цело православље, јер управо православни свет је свестан опасности која стоји иза тога. Не знам да ли ћемо успети, али у сваком случају је наша дужност да Русији и православљу у тој борби пружимо подршку. Још ништа није изгубљено, чак делује да су народи Европе почели да се буде у том погледу. Русија може да има максимално позитивну улогу, јер захваљујући њој цела Европа може да преживи. Само се надам да су руске елите тога свесне и да ће бити у стању да испуне наше наде.

Међутим, без обзира на то, чешки народ је са Русима, као и са Србима, везан словенством, што представља битну и позитивну вредност. Због разних дешавања у историји Чеси нису постали део православних словенских народа, који међу Словенима заправо представљају већину, али то дефинитивно није аргумент да припадамо романско-германској западној Европи. Ми смо једноставно између Истока и Запада, и у данашњем времену, када умирући Запад не може готово ништа позитивно да нам пружи, наша оријентација треба да буде јасно усмерена ка Истоку. Једини циљ те пропаганде о вековном руском империјализму јесте да се прикрије реалност.

У том контексту морам да поменем и ситуацију у Украјини. Једино наша странка у Чешкој подржава руски став, чиме се противи ставу странака које су заступљене у парламенту, које листом (осим комуниста) по налогу Брисела и Вашингтона тврде да се ради о наводно праведном отпору Украјинаца против неког тиранина Јануковича, чије је обарање са власти било праведно, а са чиме ми једноставно не можемо да се сложимо. Чак смо и посетили руску амбасаду где смо изнели наш став, а то је да су догађаји у Украјини део плана за слабљење Русије чијег се утицаја Запад веома плаши.

Одмах након одржавања референдума на Криму смо послали писмо подршке тамошњем парламенту, где смо поздравили уједињење са Русијом. Такође, лично сам говорио на протесту подршке Русији који се одржао у Прагу, а на ком сам једино ја смео да кажем каква је права улога Брисела у дешавањима у Украјини, и једини сам изнео јасан захтев да Чешка треба изађе из Европске уније. То је и главни захтев наше странке.

Ви сте лично учествовали и у подношењу захтева за ослобођење Војислава Шешеља. Како бисте окарактерисали рад Хашког суда?

- То је један од политичких процеса које Хаг води против Срба, који сметају Западу. О томе колико је Хашки трибунал неправедан и антисрпски, довољно сведочи то што је Шешељ због наводног вербалног деликта још од 2003. године у притвору без првостепене пресуде, а осим тога познато је да су му ометали његова процесна права, као и да су чак покушали да га отрују и убију, исто као што су урадили са Слободаном Милошевићем.

На трибини Вацлава Клауса

Познато је и то да је та оптужница против њега подигнута на захтев тадашњег премијера Ђинђића, који се плашио Српске радикалне странке, што не чуди, јер је имао разлога да се плаши, будући да је само пар месеци после Шешељевог одласка у Хаг СРС победила на изборима. Хашки трибунал нема никакве везе са правдом и правом, нема никакав легитимитет и служи само као инструмент западних земаља за реализацију њихових интереса на Балкану.

Ово може да се реши само на једини начин: сви оптужени и утамничени у Хагу морају да буду пуштени на слободу и морају да добију одштету, а за сву неправду коју је починио овај суд треба да се извини, пре но што се у потпуности укине.

Какав је Ваш став о Европској унији?

- Ја сам противник Европске уније, јер се ради организацији која гуши и узима независност држава које су њене чланице. Горе од тога, ЕУ свима намеће своју глобалистичку идеологију коју назива напредном, а заправо њоме уништава човека, здраве вредности и оне друштвене норме које су у прошлости представљале гаранцију нормалног живота.

Никако не може да се оправда и опрости то што Брисел намеће европским народима хомосексуализам, такозвану родну теорију (уништавање традиционалних патријахалних улога мушкараца и жена), и још гомилу других изопачености под изговором наводне заштите људских права. Руски интелектуалац Владимир Соловјов је у својој књизи „Легенда о Антихристу“ још пре 100 година страховито тачно описао такву будућност Европе. Писао је о „Сједињеним европским државама“ у рукама Антихриста.

Данашњи Чеси заборављају претке и одају се американицизацији. Шта за Вас значи бити Чех?

- То је добро и веома битно питање. О томе у каквом је стању наше друштво довољно говори то да ми такво питање до сад нико није ни поставио. Бити Чех за мене значи бити део националног колектива, са којим делим исту судбину, исти језик, културу, историју и порекло. Наравно, могао бих много више тога да кажем на ову тему, али мислим да сам набројао најбитније.

„Одлука о преласку у православље тешка, али најсрећнија у животу“

Заборављање сопствене историје и предака је последица наметања западног конзумеристичког начина живота, и јако је тешко одбранити се од тога. Код нас се за то користи израз „идиотизација народа“, који по мом мишљењу добро описује ту појаву. Велики део одговорности сносе елите, које би требало да брину о здравом развоју народа, али то се већ дуже време не ради.

Уместо тога те елите и медији служе страним интересима. Слична ситуација је сигурно и у многим другим земљама, а то ће бити јако тешко променити. Али, уколико ће се криза у Европи продубљивати, то може да покрене велике друштвене промене, које би означиле крај лошем развоју ситуације која траје протеклих деценија.

Наравно, велики део одговорности сносе и обични грађани, јер они би требало пре свих да траже промене и да се труде у заустављању уништавања колективног памћења. Ми ћемо се максимално трудити, али без подршке народа не можемо успети.

Како гледате на страдање српског народа током деведесетих година 20. века?

- Американци и њихови савезници су својом агресивном политиком нанели људима огромно зло. Управо је ваш народ постао њихова највећа жртва. Треба да се молимо Богу за све њихове жртве. Наша туга је још већа, када видимо да САД и даље настављају са својом агресивном политиком, а задњих година су све агресивнији.

То се може видети у Авганистану, Ираку, и у низу других земаља у којима се догодило ткз. арапско пролеће. Последњих месеци и у Украјини. Свуда где Вашингтон има своје интересе он покушава да их оствари по сваку цену, уз оправдавање своје агресије изговорима да се бори за слободу, демократију и људска права. Може да нас теши чињеница да је позиција САД као суперсиле све слабија, јер свако зло ће пре или касније бити кажњено.

Какав је Ваш став према медијској промоцији ЛГБТ популације?

- Наша странка сматра да је борба за ткз. права ЛГБТ популације само део плана за трајно уништење традиционалне породице и уопште свих традиционалних вредности. Не мислимо да су припадници ЛГБТ мањине људи ниже вредности, али убеђен сам да друштво не би требало да толерише политизацију таквих изопачености. Та политизација има за циљ да убеди јавност како је та врста изопачености нормална и природна.

„Једино сам ја смео да кажем која је улога Брисела у украјинској кризи на скупу подршке Русији у Прагу“

Драго ми је да сам члан руководства странке која једина у Чешкој има храбрости да говори истину. Сматрамо да је хомосексуална оријентација болест која треба да се лечи, као и да је то пре свега у интересу самих припадника ЛГБТ популације. Мени је тих људи жао, јер њима болесно деловање самозваних бораца за њихова права једино шкоди.

Зашто сте изабрали баш православље уместо католичке или протестантске вере? У Чешкој нема много православаца.

- Морам да кажем да је то била заиста тешка одлука. Цео мој пут ка вери је био тежак, али то другачије вероватно није могуће. Када сам поверовао у Бога и одлучио да хоћу да будем крштен, мислио сам да је за мене једина могућност католичка вера, јер у католичкој вери сам видео традицију (иако је све више уништавају модернисти) и континуитет, који протестантске цркве нити имају нити га могу имати. Тачно пре годину дана сам захваљујући свом професору на факултету упознао православну веру, и одмах сам је заволео свим срцем и душом.

Али, мени је дуго представљала проблем чињеница да је у Чешкој традиционално главна католичка вера, иако су нам хришћанство донели свети Ћирило и Методије из Византије. Схватио сам да ће православље делимично да ме издваја из чешког друштва и да ћу због тога вероватно имати неке проблеме у обичном. Али, моје срце је тако одлучило и то сматрам најсрећнијом одлуком у животу.

(Теша Тешановић – НСПМ)

28. мај 2014. | СРС @ 17.52 | Оставите коментар | Вести

Патрик Вондрак: Чешка влада заступа политичке интересе САД, а у економији интересе међународних корпорација и банкара – суђење Шешељу је политички процес

Патрик Вондрак, чешки политички активиста, један од главних кординатора „Европског фронта солидарности са Сиријом“, организотор хуманитарних акција за Косово и Метохију у оквиру „Европског фронта солидарности за Косово и Метохију“, у интервјуу за НСПМ говори о својим идеалима, политичком активизму и ситуацији у савременом свету.

Учествовали сте у организацији слања хуманитарне помоћи посредством „Европског фронта за солидарност за Косовом и Метохијом“. Можете ли нам рећи више о тој организацији? Који је ваш став према проблему Косова и Метохије?

- Хвала вам на лепим речима, али морам да истакнем да сам ја само један од чланова тима људи који су се мобилисали широм Европе. „Европски фронт солидарности за Косово“ има хуманитарну и едукативну улогу. Организујемо протесте, трибине и разне врсте јавних акција у нашим земљама, јер желимо да покажемо људима шта се заиста дешава на Косову. Наравно, подржавамо Србе, и често организујемо сакупљање хуманитарне помоћи за енклаве на њиховој светој земљи. Наша најважнија активност је да доставимо тим људима материјалну и финансијску помоћ, која им је заиста потребна. Ми не признајемо легитимност постојања лажне нарко-државе зване „Косово“ и стидимо ме се наших, европских влада, које су га признале као независну државу, у потпуној супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација. За нас је Косово Србија.

Као Чех како гледате на могућност српско-чешке сарадње? Да ли мислите да постоји простор за побољшање наших односа?

- У Чешкој мећу нама има активиста који говоре добро српски, или чак имају двојно држављанство. Они познају савршено културу и историју обе државе, и то чини сарадњу лакшом. Велики сам противник глобализације, али једна од предности глобализованог света је боља сарадња између нас. При томе, нисмо ограничени раздаљином између земаља, данас смо у контакту када год то пожелимо. Заједнички морамо да мотримо на дешавања у нашим земљама и да координирамо акције. Ја, на пример, тренутно живим у Аустралији и још увек сам у стању да координирам наше активности, али генерално се може рећи да је увек могуће побољшати нешто. Српско-чешка сарадња има дубоке корене и, због тога, светлу будућност.

Ви и ваши пријатељи сте учествовали у ширењу истине о суђењу Војиславу Шешељу. Какво је Ваше мишљење о природи процеса против Војислава Шешеља у Хашком трибуналу?

- Више је него очигледно да је у питању политички процес. Можда ћете бити зачуђени, али данас постоје стотине политичких затвореника у такозваној „демократској“ Европској унији, али случај Војислава Шешеља је заиста изузетан. Нико није био држан у притвору без икакве пресуде тако дуго времена, више од 11 година, само због вербалног деликта. Његов случај има геополитичку позадину, јер Вашингтону треба прозападна власт у Србији да би добили што више моћи на Балкану и тиме ослабили утицај Русије. Шешељ је врло интелигента и харизматична особа која је могла да спречи планове Вашингтона у Србији. То је разлог зашто је он морао да остане 11 година у Хагу. Желео бих да поставим питање, где су сада све оне светске организације за људска права које су биле тако гласне у случају „Пуси Рајот“? Ћуте. Исто као и мејнстрим европски медији.

Говоре о слободи говора, људским правима и демократији, али очигледно да то не важи за све, односно сами бирају случајеве са којима се слажу и које ће бранити, зато што служе интересима Запада. Морам да подсетим да су чак и Хитлер и Стаљин бранили слободу говора за људе које су бранили идеје њихових система. Прошле године сам посетио Косово и Метохију са хуманитарном мисијом, и уверио се да је данашње „Косово“ само колонија Запада. Вашингтон такође управља и званичним Београдом. Наша морална дужност је да раширимо истину о овом политичком процесу у нашим земљама. На крају би желео да кажем, да шта год да се деси, шта год да суд пресуди Војислав Шешељ је морални победник, а Запад са својим модерним инквизитором Карлом Дел Понте је губитник.

Какво је ваше мишљење о дешавањима у Украјини?

- У потпуности разумем младе Украјинце који су изашли да протестују, мислећи да се боре против корумпираног режима Јануковича. Заиста ценим њихов идеализам, међутим, ситуација у Украјини је много комплекснија, и ја не могу да подржавам Евромајдан. Директни резултат Евромајдана је мржња између две братске нације, пут Украјине ка ЕУ, задуживање код ММФ, приватизација националних богатстава… Све то је много горе од режима Јануковича. Било је за очекивати да ће то бити потези нове власти у Кијеву. Што се Десног сектора тиче, треба се запитати зашто та организација није урадила било шта против против политике нове про-ЕУ владе у Кијеву. Они су само оруђе које Запад користи, и данас су они на истим позицијама као и Запад.

У Чешкој постоје две врсте људи који подржавају Евромајдан. Први су они који би желели да ствари буду како они замишљају. Они су мотивисани емоцијама, али не желе да виде шта се дешава, и тотално су геополитички необразовани, и верују у независност Украјине од Русије и од Запада. Наравно, то је немогуће, а реалност то свакодневно потврђује. Згигњев Брежински је у својој књизи „Велика шаховска табла“ рекао да ако се Украјина одвоји од Русије, да ће Русија заувек изгубити стутус светске силе. Брежински је целог живота био против национализма и у случају Украјине он подржава најрадикалније националисте. Зар није то сумњиво? Не мислим да је Русија рај на земљи, али би сарадња са Русијом за нас у Европи била много боља ствар, него да будемо колонија САД. Апсолутно се слажем са изјавом Алан Де Беноа „У овим условима, све што смањује снагу америчко-западног утицаја на свет је добра ствар, а све што има тенденцију да га повећа је лоша ствар“.

Можете ли нам рећи нешто о ситуацији у Чешкој?

- Проблеми моје земље су слични проблемима осталих европских држава. Губимо суверенитет, и више не доносимо одлуке о себи, већ то ради Брисел уместо нас, без икаквог нашег утицаја. У међународној политици наше владе заступају интересе Вашингтона. У економској сфери власт заступа интересе међународних корпорација и банкара. Наравно све те ствари су повезане. Постоји снажан утицај Запада у Чешкој.

То значи да људи живе конзумеристичким начином живота, да их ништа озбиљно не занима, живе само за за забаву, и изгубили су било какве вредности. Посетио сам Србију прошле године, код вас је ситуација тотално другачија. Видео сам младе људе који знају своје народне песме, у православној цркви у Београду сам видео младе девојке како се моле, те ствари су незамисливе у Чешкој, мада, и то да кажем, постоји нешто мало отпора свему томе од стране младих конзервативаца који бране традиционалне вредности.

(Теша Тешановић – НСПМ)

СРС @ 17.39 | Оставите коментар | Вести

Истина о формирању ПАТРИОТСКОГ БЛОКА!

Хронолошки приказ и чињенице око формирања Патриотског блока пред Републичке изборе 2014. године:

Србија је земља апсурда јер је већина грађана против уласка у ЕУ и НАТО пакт, за најтешњу сарадњу са Руском Федерацијом, против независности Косова. Па ипак, државни врх Србије води потпуно супротну политику и спреман је на свако понижење и испуњење сваког услова који стигне из Брисела и Вашингтона, рекао је на конференцији за штампу Немања Шаровић, заменик председника Српске радикалне странке.

1

Већина грађана Србије себе доживљава као патриоте, па ипак сви признају да у Народној скупштини Републике Србије нема никога из такозваног патриотског блока.

Многи су у јавности причали о формирању патриотског блока, некада искрено, некада мање искрено. Међутим, по том питању никада нико није ништа урадио. Јасно је да једино Српска радикална странка може бити стожер свих патриотских снага и ми ту одговорност прихватамо. Српска радикална странка од данас је јача и богатија за још једног члана и саборца. Придруживање вође Србског Образа Младена Обрадовића је само почетак, наредних дана придружиће нам се и подржати нас и друге родољубиве организације.

Треба бити међу онима који су свих ових година показали на делу своје родољубље. Српска радикална странка је била искрено и доследно на страни Образа у време највећих прогона, а ми смо исто тако пружали искрену подршку др Војиславу Шешељу, истако је Младен Обрадовић. (6. фебруар 2014. Извод са КЗН СРС)

Видео     Братимљење СРС и Образа

Даме и господо као што смо и јуче најавили Српска радикална странка је преузела одговорност да се не понови ситуација са прошлих избора када су се расули гласови патриота који су против ЕУ и еврофанатика који Републику Србију већ 14 година гурају све дубље у блато, беду и сиромаштво. Очигледно је да само Српска радикална странка зна, може и има храбрости, воље и одлучности да се ефикасно супротстави сваком режиму. Окупљањем родољубивих организација Српска радикална странка показује своју одлучност да се супротстави режиму. Показујемо да смо свесни да српски народ од нас очекује да станемо на чело те борбе и да су грађани Србије уморни од подела. За разлику од политичких странака које праве непринципијалне колиције, које спајају неспојиво и удружују се како би преварили грађане и остварили личну корист, ми смо кренули другим путем. Овде се не ради о техничким колицијама. Овде се ради о удруживању патриота који имају идентичне програме, имају идентичне ставове, који су се борили на различите начине али су се борили за исту ствар! Образ и Покрет СНП Наши наставиће да постоје Младен и Иван ће остати на челу тих организација, али ће кроз Српску радикалну странку  водити своју политичку борбу. Водиће је на један потпуно нови, потпуно другачији, искрен, братски начин јер се удружујемо на идеолошким основама зарад општег добра а не личне користи. Ово није крај, наредних дана ће се овом националном фронту прикључити сви који искрено желе крај издајничком режиму, рекао је на конференцији за новинаре заменик председника Српске радикалне странке, Немања Шаровић.

Иван Ивановић председник СНП НАШИ истакао је задовољство што се налази у друштву искрених патриота из Српске радикалне странке и Образа, и да је оно што их обједињује идентичан политички програм, који се не базира само на противљењу учлањења Србије у ЕУ и НАТО, већ на економском бољитку грађана Србије који се налазе у катастрофалном економском стању. Наша идеја је сарадња са Руском Федерацијом , односно учлањење Србије у Евроазијску унију, што је наше програмско опредељење још од 2010. године. (7. фебруар 2014. Извод са КЗН СРС)

Видео     Наши и СРС у заједничкој борби против режима

Драга браћо, Бошко и Владане,

Обраћам вам се као ваш брат светосавац, са најискренијом и најпонизнијом молбом да прихватите позив за учешће у родољубивом фронту на изборној листи Српске радикалне странке, онако како су то већ учинили Србски Образ и СНП Наши.

Као што и сами знате, након силних преговора и комбинација, од првобитно замишљеног „патриотског блока“ на крају није било ништа, осим међусобне заваде, оптуживања и провлачења по страницама Фејсбука и жуте штампе.

Са друге стране, сплетом низа околности које је, чврсто верујем, сам Господ повезао и удесио, Образ и Наши су постигли договор Војиславом Шешељем и његовом странком, онда када су непријатељи Србства то најмање очекивали.

Понуда радикала и вама и нама је братска, искрена и истоветна — улазимо на њихову листу као представници организација које предводимо, на места која јемче улазак у Народну скупштину.

Као што је братски договор са Образом и СНП Наши, Српска радикална странка је сагласна да и покрет Двери настави да постоји, делује и заступа своје ставове као и до сада. Значајан бољитак огледа се у томе што ће се ваш и наш глас од сада чути и у највишем представничком телу државе Србије — Народној скупштини. Вашим потврдним одговором, постигло би се да ниједан патриотски глас не пропадне и уместо нама, помогне нашим противницима, мрзитељима и рушитељима свега што је Свето и Честито.

srs-obraz-nasi-kosovo

Ако одбијете:

Родољубиви део србског народа остаће разочаран и подељен.

Сами нећете прећи цензус, а отежаћете ту битку нама који смо већ ступили у фронт (тиме бисте, не дао Бог, заличили на оне за које је Господ рекао да затварају Царство небеско пред људима — „јер не улазите нити пуштате да уђу они који би хтели“).

Нећете имати ниједног посланика.

Хтели-не хтели понећете одговорност за сва међусобна сукобљавања србских патриота током кампање.

Помоћи ћете режиму у намери да разједини родољубиву опозицију и спречи њен улазак у Скупштину.

Да закључим: вашем пристајању да ступите у фронт у којем се већ налазе Српска радикална странка, Србски Образ и СНП Наши, радоваће се сваки искрени родољуб, ма чији присталица био; вашем одбијању обрадовали би се само непријатељи Србије и србског народа. (7. фебруар 2014. Делови из писма Младена Обрадовића упућени лидерима Двери)

Патриотски блок окупљен око Српске радикалне странке покушао је јуче да убеди Двери за излазак на заједничкој листи на изборе, али су представници овог Покрета одбили понуду. У жељи да договор буде постигнут, представници Образа и СНП Наши понудили су уступке само да би Двери прихватиле споразум, а лидер Образа Младен Обрадовић чак је понудио да своје место на листи уступи њима.

Mладен Обрадовић и Иван Ивановић су прво понудили да своје позиције на листи препусте Дверима, а да они заузму нека друга места. Та два Покрета су желела на сваки начин да убеде Двери о важности стварања споразума и изласка на заједничкој листи СРС-а на изборе. Када су Двери и то одбиле, Младен Обрадовић је понудио да своје место на листи 

препусти Дверима како би они имали још једног кандидата више. Ни тај уступак Обрадовића није променио одлуку Двери да не иду са СРС, СНП Наши и Образом на изборе – каже саговорник који је учествовао у преговорима.

Лидери СНП Наши и Образа јуче су током дана упутили и јавне апеле Дверима за заједничким наступом на изборима. Потпредседник СРС Немања Шаровић је још једном поновио позив Дверима да прихвате позив те странке за заједнички излазак на изборе. (9. фебруар 2014.)

Видео     Позив Дверима у ПАТРИОТСКИ БЛОК

Избори су прошли, али тензије у тзв. „патриотском“ блоку се не смирују, о чему најбоље сведочи најновије саопштење организације „Наши“ упућено „Дверима“.

Иван Ивановић, лидер СНП Наши, гостујући недавно на радио станици „Снага народа“ којом управљају „Двери“, изнео је чињенице због чега није дошло до формирања патриотског блока са покретом Двери, али је Владан Глишић, један од вођа „Двери“, гостујући касније на истом радију, демантовао неке од навода Ивановића.

Данас су „Наши“ позвали челнике Двери да на свом радију „Снага народа“ направе емисију у којој би се суочили и где би се коначно открила целокупна истина.

СНП НАШИ позива руководство ДВЕРИ и радио СНАГА НАРОДА пошто су обећали да ће организовати емисију у којој ће присуствовати све стране да то и учине, а Иван Ивановић председник СНП НАШИ инсистира да се учесници емисије закуну у своје здравље и здравље својих породица на иконама својих крсних слава да ће говорити истину, каже се у саопштењу организације „Наши“. (1. мај 2014., извор – Правда)

Видео     Дуел на ТВ Коперникусу, Шаровић – Глишић

СРС @ 09.45 | 2 коментара | Анализе,Без категорије,Вести

Србија поручила: Слава Русији!

1508179_10204110132142158_8018846831734426170_n

Више од хиљаду људи прошетало је данас улицама Београду у знак подршке братском руском народу и одржавању референдума у Доњецку и Лугањску.

Српски сабор Заветници

11. мај 2014. | Ненад Вукићевић @ 12.59 | 1 коментар | Вести

Билтен

Пријавите се за наш билтен да бисте добијали обавештења о новостима на овом сајту.

На вези…

10 гостију прегледа сајт