Jедан од најистакнутијих српских писаца у ХХ веку. Своје стваралаштво је започео збиркама приповедака "Прва четa" и "Туђа земља", као и романима "Тишине" и "Магла и мјесечина". Роман "Дервиш и смрт", критика је одмах одушевљено поздравила као изузетно дело. Овај роман је написан као реакција на Титов режим који се обрачунавао са политичким неистомишљеницима - и сам Мешин брат је био затворен на Голом отоку. Након романа "Тврђава" и "Острво", следe дела: "Дјевојка црвене косе", "Писци, мишљења и разговори", "За и против Вука", "Круг" и "Сјећања". Као члан Председништва Српске академије наука и уметности, оставља Академији свој духовни тестамент у којем, поред осталог, записује: "...Потичем из муслиманске породице, из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, којем такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика... Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Ива Андрића, а своје најдубље сродство с њима немам потребе да доказујем". "Ја сам српски писац мухамеданске вере".