Нови број часописа Двери српске
Као први број за 2010. годину, а укупно 45. број часописа ДВЕРИ СРПСКЕ, на Видовдан је из штампе на 128 страна изашао нови темат посвећен (АНТИ)НАЦИЗМУ И (АНТИ)ФАШИЗМУ.
Часопис доноси сагледавање ове табуизиране друштвене теме из до сада мање познатих или потпуно прећутаних углова: Хитлер и Запад, Ватикан и нацизам, Руска и српска борба против нацизма и фашизма, Хитлеризам данас.
Темат који српска интелектуална елита до сада није смела да направи!
(АНТИ)НАЦИЗАМ! (АНТИ)ФАШИЗАМ!
Западни фашизам и словенски антифашизам!
Обележен 11. јули, Маринковић ухапшен!
Српски народни покрет 1389 је данас у центру града обележио 11. јули, дан на који је пре петнаест година ослобођена Српска Сребреница. Акција је првобитно требала да се одржи на теразијама испред ресторана „Касина“, али је иста онемогућена координираном акцијом припадника МУП-а Србије. На самом лицу места, сат времена пре заказаног одржавања акције, било је пристуно стотинак припадника разних служби милиције, укључујући жандармерију, интервентну бригаду, полицајце али и десетак инспектора у цивилу. Међу инспекторима је био и Ивица Ивковић, човек који је лажно сведочио у случају против Мише Вацића, у вези неодржане педерске параде 2009. године.
10. јун – Дан сећања на геноцид над Србима
У слогану нашег заједничког Апела против доношења резолуције о Сребреници у Скупштини Србије, који је подржало више од 100 српских патриотских организација и преко 300 јавних личности из читавог света, стајало је да СРПСКЕ ЖРТВЕ НИСУ МАЊЕ ВАЖНЕ! Зато што на време нисмо испричали пуну историјску истину о страдању српског народу у 20. веку, о вишеетапном и континуираном геноциду учињеном над нама, лакше је било могуће заменити тезе и од народа жртве направити народ злочинаца и геноцида на једном издвојеном и до краја нерашчишћеном историјском случају какав је Сребреница. Без обзира што су на овом послу радиле многе домаће и стране заинтересоване силе, највећа је кривица на нама који смо заборавили сопствене жртве. (даље…)
Савремени тоталитаризам
Живети у Србији данас није ни мало пријатно. Анархија и тоталитаризам владају у неприродној симбиози, два сурова екстрема који, барем тренутно, коегзистирају. Таква шизофрена држава – која те може стрпати у затвор (или убити) због непопуларног политичког мишљења, али ти не може обезбедити социјалну помоћ пре него што умреш од глади – негативно утиче на психу. Чак ни почетак светског првенства у фудбалу, које је требало да представља предах од озбиљних тема, није успело да скрене пажњу са општег пропадања нашег друштва.
Епидемија некритичког размишљања прешла је са политичких на спортске новинаре. Поново смо ускраћени за неопходне критике. Поред напорних вувузела, морамо да трпимо баналне анализе и неосновану „наду“ стручњака јавног сервиса. Потребан нам је вентил, па макар то био истомишљеник у телевизијском студију који би говорио искрено о учинку и домету наше репрезентације. Али тог вентила нема. О непристојном и насилничком надметању спонзора, и кич-патриотизму којег промовишу, да не говоримо. Ко заиста очекује да плаћамо претплату да бисмо гледали пола сата реклама? Тешко је побећи од реалности, чак гледајући и фудбал. (даље…)
Аргументи против евра
Путујући између Немачке и Шпаније, узнемиравајуће питање се формирало у мојим мислима. Да ли је увођење евра, осим што је било лоше за неке државе, можда оштетило целу једну генерацију?
Оно што је покренуло ту мисао је читање темељне анализе кризе у еврозони. Анализу је саставила Карнегијева задужбина за међународни мир. Названа је „Изгубљена парадигма – Евро у кризи“, и садржи низ извјештаја економиста, као што су Ури Дадуш, Сергеј Алексашенко, Вера Ејделман и Паола Субаки. Они објашњавају како је криза са евром почела. Рад је пун података, и делује као финансијски роман. То је прича о пројекту који је започео са великим надама, огромним амбицијама, али који је оборио с ногу многе државе. (даље…)
Уместо европског пута – турска калдрма
Турска се „враћа на Балкан“ понављају многи аналитичари и новинари, нарочито они прозападане оријентације. Оно што је занимљиво је да многи који су осетљиви на питања људских права и демократске слободе не смета ни мало агресивни повратак Турака са очитим амбицијама да доминирају на добром делу полуострва. Када видимо да се наше сорошевске нво попут Хелсиншког одбора утркују ко ће више да нас убеди у благотворност повратка Турске на ове просторе.
По званичној турској пропаганди, а коју подржавају англосаксонски медији и интелектуални ресурси а коју овде продају њихови „дилери“ флоскула Турска владавина Балканом је била поптуно позитивна. Турци су овде донели мир и стабилност и просперитет, а Турска је била једна толерантна и мултикултурна империја у којој је свако могао да нађе своје место под сунцем. Сукоб Срба и Турака на Косову 1389. је тек један лични сукоб Кнеза Лазара и Султана Мурата после кога су се односи два народа „побољшали“. Чини се да у ту много пута понављану пропаганду верују и неки њени носиоци, па им се дешава да претерају до апсурда тврдећи како је Србима на пример било најбоље у време Турске окупације. (даље…)
Систем (без)вредности Европске уније
Европску унију не чине толико специфичном њени закони. Европску унију не репрезентују суштински чак ни њене три слободе (слободно кретање људи, капитала и робе). Европска унија није ни Европски парламент. Европска унија, најпре, јесте – њен систем вредности. У име мира – она пропагира „миротворне“ ратове. У име слободе – она затвара. У име истине – лаже. Европска унија, то су лепа обећања, али рђава спровођења. О томе управо Срби могу највише да посведоче. Уколико би се тај систем вредности сажео у једну једину реч, та реч би гласила: лицемерје. Маркале, Рачак, Хаг, Република Српска Крајина, Косово и Метохија – све су то потписи једног бруталног цивилизацијског лицемерја. Чини се да чак ни Хитлеров трећи рајх није био толико лицемерна творевина, као овај четврти. Нико из тадашњих Хитлерових ескадрона смрти није јавно прокламовао да убија зарад људских права или неког хуманог циља. Нису говорили да стварају концентрационе логоре у име слободе човечанства и виших идеала. Људи су убијани и затварни због идеологије – крви и тла. Нацисти су прикривали трагове својих злочина и о њима ћутали. Било је то једно отворено цивилизацијско зло, зло које се није трудило да се пред другима и самим собом заодене у идеале правде, хуманости и доброте. Управо то данас покушава четврти европски рајх. (даље…)
Loading ...
